Просветни гласник

X Р О Н I К А

ма .10 већа пажаа. Она се налази на источном ободу скопљанске котдине г с десне стране реке Пчиње. Све до места где се појављују извори састављена је десна обала Ичиње од дапора, између којих се провлаче 1'/ 2 —2 м. дебелл банди неке распаднуте, прљаве, стене кречњачкога изгледа. Лапори су сиве и плавичасте боје; по своме хабитусу и положају разликују се од терцијарних у котлини, а поред тога у присној су вези с кречњаком, који се својим карстним изгледом издаје за кретацејски, те сам склон и њих убројати у кретацејску Формацију. Пружање им је ССЗ—ЈЈИ, а пад врло малл у западно поље. Фосила немају. Иза ових лапора издиже се као подина им оголићено узвишење, састављено искључиво од шупљикавог кречњака, који је на површини сиве боје, а на свежим преломима бео и мрамораст. На једном месту, испод самог врха овог брега, могао сам најзад запазити два изданка од агрилошиста с танким интеркал ациј ама 1дварцита, на основи чега подину кречњачке масе рачунам као палеозојски терен. Минерални се извори појављују нарочито на пукотини која се пружа од подножја брега на обали Пчиње па у правцу са ИЈИ ка ЗСЗ иде косом све до врха; дужина јој је скоро 1 км., а ширина 5—10, највише 30 см. Како кречњачки слојеви стоје скоро вертикално, а пукотина је развијена правцем њиховог пружања, то се на овом месту и не види никакав поремећај у нивоу слојева, него изгледа као да су слојеви само раздвојени. Паралелно са западним делом ове пукотине, а за 50 м. испод ње, налази се друга, кратка, пукотина, која је такође између вертикалних кречњачких слојева. Поред садашњих извора има и више усахнулих. И код једних и код других виде се велике масе бигра, које прекривају поменуте кречњачке слојеве. Од три извора на главној пукотини први је на самом врху брега. Он је доста слаб, а температура му је 34,30° Е. На средини растојања од врха до нодножја налази се други, још слабији, извор с темиературом 25° К. Најзад на подножју брега, за 1 м. изнад нивоа Пчиње а око 10 м. од обале, налази се главни извор, где су данашња купатила. Овде је највећа количина воде; температура јој је у отвореном басену 29,31° К, а у затвореном 31 К. Пукотина се пружа и на леву обалу Пчиње, где се, по казивању бањског надзорника, такође налази један јак минерални извор, али то нисам могао разгледати, пошто је Пчиња била јако надошла, те нисам могао прећи. Трагови иресахнулих извора виђају се на више места, сви су такође на поменутој пукотини, и јасно се разазнају по купастом облику њихових седимената. На краткој пукотини појављује се само један извор с температуром од 25° К. — Катлановска минерална вода је кисело-бљутавог укуса, а мириса нема никаквог, Л.ечи успешно нарочито од ревматизма". 5. Проф. Д-р М. Т. Леко саопштава анализе катлановске минералне воде. — „Пробе за анализе пратио ми је г. Д-р М. Шушкаловић,