Просветни гласник
776
ПРОСВЕТНН ГЛАСНИК
и то у два маха а са шест места: из „старе бање" (1), из „басена у камену" (2), са извора на десној обали Пчиље (3), из .нове бан.е" (4) и с два места на девој обади Пчиње (5 и б). Свака од ових вода по два пут је дакле аналисапа: нрви пут у јулу (уз припомоћ г. Радована Мајсторовића), а други пут у септембру (уз припомоћ г. Доброслава Урошевића). И.змеђу прве и друге анализе било је знатније разлике само код четврте и шесте воде, и то у количини креча и слободне угљене киселине. У обема водама нађено је у септембру више креча и више слободне угљене киселине но у јулу, и то с тога што се у јулу, дужим стајањем, а у Флашама које нису биле добро зазхушене, услед губитка слободне угљене киселине извесна количина креча сталожила. Од прегледаних вода прве четири су термалне, и имају температуру од 31—44° Ц, а последње две су хладне минералне воде. По саставу су врло сличне, нарочито прве четири, које долазе у ред алкално-земноалкалних киселих термоминералних вода са слабим карактером муријатичних вода, и показују велике сличности с најенарском киселом водом у рајнској области. Као што је познато, најенарска се минерална вода по својем физиолошком дејству сматра као сродна с чувеним лековитим водама у Емсу и Виши, ма да су обе ове воде минералним материјама богатије од ње. За упоређеве катлановске воде с најенарском послужиће овај преглед њиховог састава:
КАТЛАНОВСКА ВОДА НАЈЕНАРСКА ВОДА
температура
44° Ц
40° Ц
калциум-карбонат • • •
0,6820 гр.
0,2100 гр.
магнезијум-карбонат ■ •
0,1573 ,
0,2870 „
алкални хлориди • •
0,2623 „
0,1224 „
алкални карбонати • •
0,5504 „
0,8349 „
силициум-диоксид •
0,0370 „
0,0243 „
слоб. угљена киселина •
421 сп1 3
499,7 С1П 3
суви остатак у 1 литру
1,6890 гр.
1,5888 гр.
Као што се види, разлика је поглавито у количини алкалних и земноалкалних карбоната. Катлановска минерална вода им& више калциумкарбоната а мање алкалних карбоната но најеранска. Али како калциумкарбонат физиолошки слично дејствује као и алкални карбонати, то можемо рећи да су у овом погледу ове две воде сличне. Међутим код катлановске воде је муријатични карактер мало јаче развијен но код најенарске. — Оне две последње хладне алкално-земноалкалне и у неколико муријатичне киселе воде могле би се упоредити с нашом паланачком киселом водом као што се види из овог прегледа њиховог састава :