Просветни гласник

X Р 0 Н И К А

777

ватдановска вода (прова 5)

ПАЛАНАЧКА ВОДА

катлановска вода (прова 6)

суви остатак • • •

■ • 2,158 гр.

2,1060 гр.

2,0130 гр.

калциум-карбонат •

• • 0,830 „

0,4232 ,

0,8600 „

магнезиум-карбонат

• • 0,380 „

0,5727 „•

0,2100 „ •

алкални хлориди •

• • 0,272 „

0,0676 „

0,2673 „

алкални карбонати •

• • 0,626 „

0,8328 „

0,6107 „

сицилиум-диоксид •

• • 0,045 „

0,0220 „

0,0430 „

слобод. угљена киселина 1,09 ст 3

2,2 С1п 3

1,45 ст 3

Ваља приметити да је коллчина слободне угљене киселине у паланачкој води одређена на извору, а у катлановској води према послатим пробама. — Хладне киселе катлановске воде раздикују се од термалних из истога места само по кодичини креча и магнезије, а по укупном саставу својем слажу се с њима. Вероватно је, дакле, да се термадне воде 1, 2, 3 и 4 јављају код 5 и 6 као хладне, које поред тога што су се у своме току удаљавајући се од главног извора, расхладиле, још су, пролазећи кроз кречно земљиштте, раствориле и већу количину креча и магнезије". 6. Д-р Дим. Ј. Антула излаже резултате са екскурзије VIII интернационалног геолошког конгреса по источном ободу Бретаљског Масива, у којој је учествовао пре конгреских седница. — „Осебени тектонски карактер Армориканском (Бретањском) Масиву даје читава система синклинала, које се појављују на самом Атланском Океану и са местимичним прекидом пружају далеко на исток, где их нестаје исподјурских творевина на западном ободу Париског Басена. ОеМег!, наш предусретљиви и одлични вођ екскурзије, наглашује да су ови прекиди постали услед денудације, која је, потпомогнута нарочито честим вертикалвим Флексијама синклиналних оса, разорила и однела горље слојеве, и додаје, да су исто тако и раселине, паралелне с правцем синклинала, могле допринети нестајању појединих партија, и то било да су ове дуж раселина дубље утонуле, било да су нрекриљене старијим наслагама. Интересно је да се ово нарочито опажа у централном делу Бретање, а даје далеко слабије развијено на истоку, где се број синклинала постепено умножава и где је правилан лепезасти склоп њихов допринео да се очувају потпуније и веће серије слојева. Једна од највећих синклина јесте лавалска, која нам на своме источном делу представља један пространи басен, испуњен падеозојским творевинама. У нашим екскурзијама по ,/1авадском басену могли смо разгледати готово непрекидну серију слојева почев од армориканских нешчара до Горњег Карбона. Сви су хоризонти испуњени Фосилима, те су и детерминације њихове са свим поуздане. Почев од северног гранитског обода к центру Л.авалског Басена ређају се један за другим ови слојеви: I. Предкамбриј ски шкриљци. Они чине један доста пространи појас. У близини гранита промењени су, изгледају гнајсодики или пред-