Просветни гласник

778 лросветни гласник

стављају типове са серицитом. Иначе су обични аргидошисти, испрекидани банцима кварцног конгломерата. II. Доњн Силур (Ордовички слојеви): 1. Арморикански кварцни пешчари с Фосилима ВПоШез и УехШшп. 2. Шкриљци с Сађтпепе Тпз1;аш Вгопд. 3. Шкриљци с Тгшис1еиз Вигеаш Оећ1. 4. Псамитски пешчари с Тгтис1еи§ Роп§егагсН. III. Горњи Силур (Готландски слојеви): 1. Пешчари, шкриљци и кварцити. 2. Прелазни шкриљци и кварцити (Р1ои§аз1е1). IV. Доњи Девон: 1. Пешчари с Ог(1ш Мопшеп Воиаии. 2. Кречњаци с А1ћупз ип<1а1а Бе±'г. 3. 'Сахароидни кречњацп с енкринима. V. Средњи Девон: 1. Грауваке с Рћасорз РоМеп Вау1е и Ш1зоша ОгМдпуапа (1е V е г п. (Горњи Девон је у овој синклинали денудован). VI. Доњи Карбон: 1. Блавијерит. 2. Шкриљци и пешчари с антрацитом и пудингом. VII. Горњи Карбон: 1. Марински кречњаци с Ргосћгсиш §1§ап1еи8 МагГ 2. Давалски кречњаци без Фосила. 3. Лавалски шкриљци с дршкама енкринитским. Од млађих творевина појављују се местимице: 1) Еоценски глинци и лапори с кречњачким конкрецијама и многим фосилним врстама од родова НуЉоћЈа, ВИћЈша, В1шпеа и ИапогМз. 2) Плиоценски шљунак 3) Стари алувијони (песак и шљунак). Соеугопз-ска синклинала битно се разликује од Лавалског Васена. Њена осовина пружа се са ЈЗ на СИ, докле Лавалски Васен има са свим супротан правац с ЈИ на СЗ. Сем тога она не пролази Бретањски Масив с краја на крај, већ се простире само у дужину од 30 км. По геолошком саставу пак она се одликује нарочито лепо развијеном Камбријом, која је у Давалској синклинали готово сва покривена трансгресијом армориканског пешчара. Исто тако овде су добро представљени и • силурски хоризонти. У правцу осовине ређале су се ове серије слојева: I. Предкамбријски шкриљци. II. Камбрија: 1. Ружичастиконгломерати и шкриљци (бШзкез Ие-Де-уш). 2. Шкриљци и кварцни филити са слојевима кречњака и неким фосилним врстама рода 1лп§и1е11а. 3. Пешчари Св. Сузане с диноболидама и Т1§ПШез.