Просветни гласник

780

ПРОСВЕТНИ Г.1АСНИК

4. Жилан К. ПетковиЛ саопштава да је при проучавању стена са Шар-Пданпне (види записник 1АХ1Х збора, тач. 4) у метаморФном шкриљцу, донетом с Младенове Чесме на Љуботену, констатовао минера^ глаукоФан. — „Поменути метаморфни шкриљац богат је дискуном и хдоритом, пун је изодованих жица од бистрога кварца и садржи доста ортокласа, те се према томе приближава гнајсу. Под микроскоиом се између осталих састојака врло дако одређује и глаукоФан, који се приказује у свима својим карактеристичним особинама. Има га у призматичним пресецима с једном цепљивошћу, или у базичним, ромбичне контуре, с карактеристичном укрштеном амФибодском цепљивошћу. РељеФа је доста великог. Боја и полихроизам као што је нормално за ову минерадну врсту; полихроизам је: п^. интензивно пдаво, п т љубичасто, п р бдедо жућкасто иди скоро безбојно. Призматични пресеци најјаче бирефракције, т. ј. они што су паралелни с равни оптичких оса, помрачују се под тако мадим угдом да су им помрачења скоро упоредна; базични пак помрачују се по дијагоналама,. БиреФракција је велика, амФибодска. Минреал је оптички двоосан и негативан. Угао оптичких оса око бисектрисе п р доста је мали, јер хиперболе не издазе ван виднога поља у микроскопу. Пресеци на којима се опажају хипербодне гране призматични су, с једном цепљивошћу. — Проматрани минерал у овој стени заиста је, дакле, глаукоФан. Што се његове генезе тиче, може се рећи да он није продукат распадања каквог старијег минерала у стени; на против, на многим пресецима може се видети како се он претвара у мусковит, а нарочито у хлорит. — Стене с глаукоФаном доста су ретке. Што се тиче Балканског Полуострва, гдауко 1 ански се шкриљци, у кодико је мени познато, надазе само на кикладском острву Сиросу". 5. Ј. Ш. ЖујовиК саошптава да је у Сабовљевој збирци еруптивних стена из Србије, коју је летос проучио у Пешти, нашао и представника леуцитских лава. — „Примерак је донет с подножја брда Треске близу Г. Милановца. Стена је црне боје, збојита, са жутим зрнима од оливина и црним од аугита. Уз ова два битна састојка под микроскопом се види и доста али ситнога леуцита. Основна је маса стакласта, с микролитима магнетита, аугита и спинела; нема је много. Има и сандинских партија с интерпозицијама поменутих минерала. Ово је.досада једини деуцитит у Србији, а у исто време и први приказ леуцитне стене с Балканског Подуострва". 6. Жцвко ЈокоимовиИ реФерише о раду д-ра Ђ. Лукаса Орографија Босне и Херцеговине и систематска раздиоба илирског горског краја на геолошкој основи, штампаном у 11. књизи Гласника Земаљског Музеја у Босни и Херцеговини. — „Све планине у Босни и Херцеговини, западној Хрватској, Далмацији, Дрној Гори и Новопазарском Санџаку, које имају јасно изражени југо-источни правац („смјер"), назвао је „илирско по-