Просветни гласник

x р 0 н и к а

781

горје" или „идирска горска покрајина" (илирска област), иа је затим дели иа „уиутрашње коинено" и „приморско подручје" (копнени и приморски крај). Први је крај поглавито састављен од Фдиша, тријаских и палеозојских творевина, богат је речним токовима и јако је разгранат („чланковит"); други је крај од мезозојских кречњака, има мадо речних токова и слабо је разгранат. Међа (,раставна црта") њихова иде са СЗ на ЈИ дуж горњих токова Неретве, Врбаса и Сане ведиком уздужном раселином, и завршава се на СЗ Глином а на ЈИ Бојаном. „Копнено подручје" поделио је попречном раселином Коњид — Зворник на „ флипшо босанско осредње горје" и ,тријасно источно босанско-вапнено горје", па је за тим ове дедове рашчданио речним токовима сваки на по седам даљих делова или група („скупина"). Исто је тако и „приморско подручје" поделио прво на два дела (на „западну босанску висораван" и „илирску приморску зону"), делећи их затим на тринаест група („скупина"), које су пак махом слабо индивидуализоване. — Покушај д -ра Л.укаса не можемо сматрати као успешан. ОрограФСка деоба коју је предузео не може се извршити само на геолошкој основи, него се уз то морк обратити пажња и на оропластичне прилике, које је пак писац сасвим занемарио. Св. Р.

♦

прооветни идоник I књ. 6. св., 1901.

53-