Просветни гласник

БЕЛЕШКЕ

ИЗ НАУКЕ

Један од најранијих Дарвинових и Лајелоннх претеча. —- Емид Шнф вели, да је ЈВепоИ пе МаИШ, који је рођен 1656. год„ а умро у Марсељу 1738., у једном своме делу: „Разговор једног индиског ФилосоФа с једним француским мисионаром нагласио мисао (посматрајућн гакољкпне остатке и окаменотине сталожене у слојевима брегова), да су иостеаенгсм издизањем из мора иоетали континенти и да су виши сисари, иа и човек, иостали иоетеиеном трансформацијом (иостеиеним иромењивањем) из риба. Због овог става ВепоИ; <1е МаШе1 је један од најраннјпх претеча п Дарвинових и Чарлса Лајела (геолога) и један од најсмелијих и најоштроумнијих духова свију времена. И Волтер помиње овога наутара у своме истина поучном, алп п хумористичном роману: „Г^ћотте аих <(иагаи1е есив" (у воме нначе говорн о државним зададима), назива га „ТеПате<1" и исмејава, али свакако без разлога, као што се неразложно ругао и ЖеесЈаЈшг -Ј, који се рачуна у прве посматраче инфузорија, и ако је истина грепшо у томе , што их држаше за створове. који су постали тако званим самостварањем („§епега1ло 8роп(:апеа"). А да Волтер немађаше лрава, казуј е нам то, што ово мишљење ВеноИ: <1е МаИеМ-ом само наглашено сада је у наудн опште нрпмљено, пошто су га Дарвин, Чарлс Лајел и њихови последници боље -израдшш и утврдили. Препреке за постепено развиће животпња беху, као што се зна, у томе, што дуго немађасмо оних тако званих „прелазних облика" нзмеђу већих животињских група. Али су н ти постепено нађени: Атрћшхиз 1апсео1а (;и8 је као група Бер^осагсШ веза између бескичмењака и кнчмењака; најсавршеннје рибе Б1рпо1 су веза између кичмењака са шкргама и кичмењака с плућима; Агсћаеор^егух ИШо§гарћ1са држи прелазиу везу између гмизаваца и птица. А шта је са везом нзмеђу птица н сисара? — Посматрајућн како су китова „пераја" (или боље предњн удови) сшатомски слична руцн, може се појмити, како су из Се^асеа (китова) постали савршенији сисари, али кака је веза између птица и сисара? Та веза оличена је у кљунару, о чијем имену научно је знано још од Блуменбаха, али о његову развићу не беше тачно испитано све док у геограФском друштву не беше 5. маја 1894. г. прочитан извештај д-ра Р. Семона, јенског про®есора, једног од истакнутијих Хекелових и Окенових ученика, о његову путовању по Аустралији 1891. и 1892. г., где се поглавито бавио због ових Мопо(:гета1:а. Од тада се о њему тачније