Просветни гласник

Б Е Л Е Ш К Е

783

зна, и ево по Шмајлу његова описа, из кога Ле се видети иотпуна истинитост оног тврђења: Кљунар (ОгпИћогТгупсћиз рагаЛохиз). Дужина му заједно с репом износи 50—60 см., обнтава у југонсточној Новој Холандији и Тасманији. Еао видра и дабар права је водена животиња и зато га насељеници с правом називају „водена кртица." С тога се његово тело у многом којечему слаже с телом тих животиња: длака је мека н густа и вода ју не може наквасити; глава је сразмерно мала, врат кратак, труп издужен; реп средње дужине служи као крмило; ноге су веома кратке; стоиала, између чијих прстију је разапета пловна кожица, дејствују као весла; ушне шкољке не достају, а звуководови отвори су затворљиви. Као н оне животиње тако и кљунар коиа себи ст.°ни[пте поред обала помоћу прстију наоружаних јаким ноктима, а састоји се из једног малог као казанчића, до кога воде две дуге цеви, чији су отвори под водом (и од ове дакле невидљиви). Ну својим внлицама кљунар се, већ одмах на први поглед, одликује од дабра и видре. Нема као оно у свију других сисара (изузев делФнна и мравоједа) усниц&, него је кожна навлака на вилицама орожала, те дма као кљун, који готово потпуно личи кљуну у пловака. Као пловка и он гњура се нзмеђу воденнх биљчица н до муља за црвићима, ларвама инсеката, цужићима, а особито за шкољчицама. Затвори ли кљун, вода се оцеди изупченим олучићима на ободима доњег кљуна, а уплењене животињице заостају у устима. Да не продре вода у душник, храна је као оно у хрчка, дотле смештена у неким кесама према образима, док животиња опет не избије на површину. Тек сад храну ситни и гута. Ељун у одраслих кљунара је без зуба (само младунци нмају неколико младих зуба, који ускоро испадну.) Кад се узме на ум, да се кљунар поглавито храни шкољкама (у којих су дакле тврди капцп), онда је ова безубост пре пробитачна, него као недостатак. Зуби би се крцањем тврдих капака у скоро нскварили и истрошили, а рожасто задебљали вилични ободи не тако. Један орожали кожни набор при кљуновој основи не д&, да се длака унрља при брљању ио м} г љу. Алн овај ретки створ нарочито се одликује начином свога множења: носи јаја као птице и гмизавци, из којих се излегу младунци материном телесном топлотом (као у птица), а у стаништову казанчићу, застртом нечим меканим. Мокраћни канали и канал апарата за варење, увнру у један заједнички исход или клоаку (отуд име њихову реду „МопоЈтетаЂае", где долазе: мравињи јеж нли ЕсШс1па ћуз1пх и ЕсМс1па бе1оза, у којих се млади излегу у једној торбицн плн кожном набору на трбуху, а у кљунара не). Од птичијих особина овај „сисар" има још и ове : љубањске су му костн потпуно срасле као у једну чауру, има жмурњачу (тетћгапа шсМсанз), и кључне су му кости срасле у познати „јадац." Ну изведене младунце мајка доји својим млеком. М. М. ТоииЈ..

ПРОСВЕТНИ ЗАПИСИ Нема учитеља. — У Пруској нема довољан броја учнтеља. У неким окрузима нма по 75 до 80 празних учитељских места. У Познањској нма 1532 празна места. Са тога унеким местима има један учитељ 150 до 175 ученнка, 53*