Просветни гласник

784

ДРОСВЕТНИ ГЛАСНИК

— Главни је узрок овој оскудици, што је учитељска служба врло тешка, а плата је сразмерно малена. Просечна је основна нлата 900 или 1000 марака; али млади учнтељи добивају, за ирве четири године, само 4/5 од те плате, дакле 720 или 800 марака; а тиме се не могу подмирити потребе за храну, одело п квиге. С тога родитељи нерадо посвећују своју децу учитељском позиву, и ако је он иначе племенит и идеалан. Докле год се не поправп материјално стање учитеља, и док нм се не учпне олакшице у погледу на војну службу, биће оскудице у учитељима основних школа, — тако пише један немачкп лист. В. * Повишена плата. — У Хесенској је повишена плата учитељима основних школа. За32године учитељске службе расте онаод 1.100 до 2.800 марака (1430 до 3640 динара), а у варошима још впше. Поред тога има станарине 200 марака, а у варошима више. Нови закон о платама ступио је у жпвот прошле године. В. Школске гра^евине. — Пруска је држава за последњих 11 година издала на подизање основ. школа 26 ,2 мил. марака, дакле просечно 2,4 милпона на годину. Ну много су више нздале вароши и села. Пруске су варошп издале за последње трп године просечно по 1 3,6 милиона марака на годнну, а сеоске општине по 15,1 милиона. У државни буџет за идућу годину стављено је 14 милиона марака за помоћ на школске грађевине. В. * Ф. В. Кокел. — Франц Вилхелм Кокел, главни реФеренат за основну наставу у саксонском министарству просвете, доћн ће ускоро у пенспју, ношто је прешао 71 годнну живота. У мпнистарству је служио 27 година. Његова је главна заслуга, што је, уз помоћ 25 школских надзорника, извео новн закон о основним школама од 1873. год., услед чега је знатно унапређена' основна. настава и нодигнут положај учитеља основних школа. — Вредно је, овом приликом, напоменути, да је наш закон о основним школама од 1882. год. израђен у главном по угледу на тај саксонски закон, јер комисија, која је израдила законскп пројекат, узела је тај закон за основу свога рада В.

Ручни рад. — Учитељска школа немачкога друштва за мушкп ручнн рад у Лајпцигу приредиће овога лета наставне течајеве за ручне радове, п то припремни ступањ, дрворез, столарство, картонажа, метални рад, моделовање, радови од дрвета за сељаке, прављење наставних средстава. Поред тога биће, као и пређе, двонедељнп течај за воћарство и вртарство, с нарочитим обзиром на рад у школској башти. — Директор ове учитељске школе д-р Пабст походпо је прошле године светску изложбу у Паризу, где је проучпо ручни рад нарочито уфранцуској, Енглеској, Северној Америци, Русијн, Данској, Шведској и Норвешкој. У друштвеном листу обраћа он нарочиту пажњу на ручни рад у Француској, где се тај предмет у основним школама учи већ 30 година. Б. * Средн.е школе у Аустрпји. — УАустрији беше 1847. г. 26.384 ученика у 84 гимназије, а 1899/1900. г. 67.394 ученпка у 203 гимназије (од којих су 155 државне), и то 17 ннжих гимназија, 5 реалних гимназија, 168 внших гпмназпја, 13 виших реалних гимназија. 1847. год. беше 701 наставник, а