Просветни гласник

684 ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК

Крушевац, ади се убрзо измирио са Стеваном. 80 ) Стеван је у то доба затражио помоћи од Сигисмунда ; посланство је још затекдо и Сигисмунда и Пипу у Тати, као што причају биограш Пипови. Пипо по заповести Сигисмундовој креие одмах на југ против Турака, а Стеван удари на Босну (јула 1426 г.). У јесен те године имао је Пипо негде око Вндина (а не код Годупца) по свој прилици две битке са турском војском: у првој је победио, али кад је стигла још једна турска војска буде Пипо потучен. Пипо није дуго преживео ове догађаје. Последње борбе сломиде су већ и иначе сдомљено тело. Псте зиме 27 декембра умро је на своме добру у Л.ипи верни сдуга Сигисмундов Пипо Спано. Тедо му је пренесено и сахрањено у Стоном Београду; на погребу је био Сигисмунд са ■ цедим двором. Капела, коју је Пипо сам себи подигао, да у њој буде сахраљен, стајала је још у XVI веку; у аој је-био гроб са натписом: 8ери1сгит е§ге§И е! та§пШсх БотМ ЕШрр1 с1е 8со1агЉиб с1е ИогепИа, СотШз Тћете8уар]еп313 е! Огоге, диј ођШ аппо Ботип МССССХХУ1, сИе XXVII теп818 Лесетђпб. 81 ) -

Пипо је са својом женом Варваром имао четирц сина, али су сва четворица умрди пре оца. 82 ) Ка^е*^ТИ«б 'до^ва^Т^мдоги његови рођаци ДОП1ЛИ су из Фдоренције у Угарску; отац му је и умро у Будиму. Највише се уздигао брат његов Матија. Ади живот и судбина браће и рођака његових нема за нас интереса. 83 ) Пипо је био средњега раста, сувОњав, беде коже, црних живих очију, веседа израза; носио је дугу косу и дугу браду. Вио је врло скроман и дарежљив. Био је добар говорник и говорио је више језика (италијански, мађарски, немачки, пољски, чешки и вдашки). У Фдоренцији има још сачуване три његове слике. 84 ) Заслуге његове и цео рад његов ириказан је. у повељи, коју му је Сигисмунд издао о Духовима 1426 г. у Тати. Ту се прича како се Пипо истакао „рег тиШрНсЈа 8ие сопз^апИз МеШаИз орега, е! Д(1еНб сопб1аис!е ођзедсиа, 8иђ сПуегаШо 1етрогит т Ке^по Вогпе соп1га Ђотепвев е!

80 ) У августу је Деспот Стеван преко Ђурђа нудио Млецима, да посредује за мир између њих и Турака. Гласник 13 (1861) 239 = Јог§-а, 1. с. I 429; ср. Јог^а, 1. с. II 230. 81 ) Ма§у. Акас1. Ег1., 1. с. 231. 82 ) Ро^10, I. с. 177. 83 ) Ма^у. АкаД. Ег*„ 1. с. 227-8. 81 ) с., 237—9. Пипо је волео вештине. Ср. Уа182 1§пасг : МавоИио о1ааг кер1го тпуе! у Ма§у. Тис1. Ака(1. Ег1екег. XI, 6 (1883) 20. — МеШш прича (стр. 64), да ила узречица: »Ти ћа1 рш 1е<1е пе1 1а1е о' пе11а 1а1 сова, сће ћауеуапо §Г ТЈп^ап пе11о брапо*'.

/