Просветни гласник

НАУКА И НАСТАВА

685

РаГагепоз е! Тигсоз, пес попе1... соп!га УепеШ.... ш Ке§по тего Воћеппе е4 МагсШопаШ МогатЈе соп1га ћегеИсоз НшИаз.... 111 раЛЉиз аи!ет ог1ел^аШжб, л1(1еИсе1: ш 1егп8 УаГасМе е! Втдагге соп!:га Гага Мов Тигсов... Т1ГШ0818 е! та§п16с18 асШ)ив та 1оп§1881та паггас1опе рег са1ат1 оШсЈит с1е8СгШепоИ8 е! <1ес1агапсИ8, ие<1ит арис! 1108 е! ге§шсо1аз по81го8, тегит ес1ат ари(1 пас10пе8 ткшаз, поп 1ап1ит Сћг181 ;1Со1аа, ве(1 е!, ћагћогаб та1п1'е8Иб81т18 1аис1е^ие с1%шбцие ргесошјз т1ге а^оПетИз, е! аћ ћотшит тетопа иедиадиат ш ветрИегпит аћо1еп<П8..." 85 ) Сигисмунд је мислио да га с правом може назвати: Уегиз аШ1е!;а е1; 1е1га§опи8. Пипо је без сумње Филии Маџарин наших нар. песама. Како је традиција сачувала успомену на Пипу и његов рад; може ш традиција у чемугод иопунити знање о Пипу; да ли је и колико је података о Пипу традиција пренела на Сибињанина Јанка 86 ) и друге особе? Решити та питања и испитати целу традицију о Пипу — задатак је посебан, који ја нисам имао намеру да решавам у овој расправи. Београд 10 III 1901.

РИМСКА И0Т0РИЈОГРАФИЈА ЗА ВРЕМЕ РЕПУБ1ИКЕ, (од 510.—30. год. пре Христа).

(наставак)ј Историјска монограФија Луције Целије Антипатар; савременик Фанијев и пријатељ Лелија и Гаја Граха, био је учен ретор и правник и учитељ говорника Ллцинија Краса (рођ. 140. године, умро 91.). До Антипатра су историчари писади историју римског народа од постанка града Рима па до свога времена. Такво писање историје оставља Антипатар и узима само једно време и њега описује. Тако он постане оснивачем историјске монограФије, којом је историјограФија знатно унапређена. За своју историјску монограФију узме он знатно доба другог иунског (Ханибалова) рата (од 218.—201. године пре Христа). О том рату написао је Антипатар историју у 7 књига, коју писци наводе и као аппа1ез и као М8(оггае. У 1. су књизи описани пунски ратови у Шпанији и заузимање Сагунта, затим прва два Ханибалдва рата у Италњји (од 218.-217. године); 3. се књига почињала 214. го85 ) Тбг1. Таг., 1. с. 613—4. 86 ) Ј. Рк> прнча (стр. 179), да је Сибињанин Јанко код Пина изучио ратну вештину. А Б. МеШш додаје. да Мађари »апсога а1 (И <1 1 ћо&јз—. сапИпо сегИ 1ого гогаанг! {'аШ 111 тетог1а <1е11а тег1п (И Р1рро 8рапо ИогепИпо (стр. 66). просветни гласник , 1 књ., св. 5. 1901. 47