Просветни гласник
692
ПРОСВЕТНН Г.1АСННК
војнички и државнички дар. За то време покори он Гадију, уреди у њој послове и спреми за себе поуздану и извежбану војску. Пошто Крас погине у рату с Парћанима, настане 49. године грађапски рат. Од 49. до 46. борио је се Цезар о нревласт са Помпејем и великажком (сенатском) странком. Године 48. победи он у Тесалији код Фарсада Помпеја, а његове пристадице 46. године у А#риди код Тапса и 45. у Шпанији код Мунде. Од тада је као конзуд зше со11е§а (други пут конзул. 48„ трећи пут 46. године, четврти пут конзул 45. године, пети пут конзул. 44.) п <Пс1;а1ог ге1р. сопзШлепДае имао сву власт, док није 15. марта 44. године пре Христа убијен од завереника. Од убица Цезарових готово ни један није умро природном смрћу. Осуђени сви, пропадну они сваки на други начин, једни од бродолома, други у борбама, а неки су се поубијади сами. 1 ) Цезар је најсјајнија појава у римској историји. Био је исто тако велики државник као и војсковођа и имао све особине, ко.је су га начиниде господарем града Рима. Био је реадиста, уман и трезвен човек, човек јаке воље и тедесне снаге, а уз то увек потпуно постојан, самосталан и сдободан од свих утицаја, у срећи и несрећи за чудо ведар и присебан и у свако доба смео, способан и готов да изврши своје намере, које би замислно његов свестрано обдарен дух. 2. Цезарови сииси. Цезар је био не само војсковођа и државник, већ и знаменит писац, као што се то види и из његових списа. Од његових књижевних радова очувале су се само његове усиомене (соттеи1агп) о галском и грађанском рату у два засебна дела и то сопппеп1аги с1е ђе11о ОаШсо у 7 књига, којима је 8. књигу (51. и 50. годину) додао Аул. Хирције, и соттетагп Ле 1е11о стШ у 3 књиге. а) Соттетагп с1е 1>е11о 6-аШсо. 2 ) Године 59. пре Христа добије Цезар управу над обема Галијама и Илириком за 5 година (од 58.—54. године), а по предлогу Гнеја Помпеја и Краса буде му та управа 55. године продужена још за 5 година (53.—49. године). Како због грађанског рата није у Галијама остао и десете године, то је његова управа у тим покрајинама трајала само од 58,—50. године. Соттеп1аш <1е М1о ОаШсо описују хронолошким редом историју првих седам година Цезарових ратова у Галијама, Британији и Германији од 58.-52. године тако, да се у свакој књизи говори о ратовима појединих година. Тако ми за 7 година ратова имамо и 7 књига. У 1. се књизи говори о геограФији и етнограФији Галије, о Цезаровој победи над Хелвећанима и
Ј ) 8ие<;. Ји1. 89. Регси880гиш аи4еш &ге педие 1тепшо дшздиат атрНи8 зирегтахН, педие 8иа тог(;е <1еЛтс1из ез!;. Батпа1;ј отпез аНив аНо саби регИЈ, рагв паиЈгадЈо, рагз ргоеНо; поппиШ зете!; еос1ет Шо ри§1оие, дио Саезагет У1о1атегиш1;, 1п(;егетегш1(;. 2 ) С многим изостављеним местима у оригинаду цревео М. Живковић (Галски рат од Гаја Јулија Цесара. Веоград 1898). Види и реФерат о том преводу од д-ра В. Ђерића (»Просветни Гласник® 1899. године, стр. 7 — 10).