Просветни гласник

НАУКА И НАСТАВА

697

само је стил. у 1зе11ит А1ехап<1гтит нешто живљи . Због те сличности могло би се узети да је и ће11ит А1ехаЉтит написао Ауд Хирдије. Друга два дела: ЂеИит А(ггсапит и Ђе11ит Нгзратепзе ') су од других иисада. Из дела с*е тих види да су писци Цезарове политичке присталлце и да су биди у рату као нижи војници. Стид у тим делима показује да су писци невешти. Невештнна се види по том, што описују подједнако и оно, што је значајно, као и оно, што је без значаја, а чешће одвајају једно од другог и оно, што чини целину. Често се понављају једне исте реченице, а описивање је у кратким реченицама. Језик је претрпан и прост. (СВРШИЋЕ СЕ)

ЖАТЕЖАТИЕА Х1Х-ог СТОЛЕЋА од КОСТЕ СТСШШОВИЋА ПРОФВСОРА

(НАСТАВАК) Примена ттројеншивне геомешрије и теорије форама. Пређимо редом њихову примену, почев прво од примене на курбе и површине алгебарске. Са аналлтичког, алгебарског гледишта је потпуно свршена теорија и површина и линија другога реда. Од важнијих је теорема Понсде-ова о полигонима уписаним и опвсаним у коничним влацима, што је Јакобију послужило за геометријско интерпретовање адиционе теореме код едиптичких Функција. Дарбу је нашао аналогу теорему за просторне Фигуре и исту је Штод употребио за адициону теорему код Функција са две променљиве, хипер-елиптичких Функција, Важни су радови на системима коничних вдакова и веза геометрије са теоријом алтебарском елиминације. Особине се система бесконачног броја коничних влакова, извесних заједничких особина, могу изразити помоћу два броја названим карактеристикама. Функције, које те бројеве садрже линеарне су и хомогене по њима. Тако би се број коничиних влакова што додирују курбу реда т и класе п био дат изразом п/л шј '. (Жонкијер, Шал). Ова се грана геометрије зове бројном (§еоте1;пе епитегајге). Споменута горња теорема није потпуно доказана, шта више није од вредности за извесан број специјалних случајева. (Хал .Фен).

Ј ) Опширно о том рату говори N. УиНс, Ша^огГвсће Ш^егаисћип^еп гит ће11ит Шврашепве. Мппсћеп 1896.