Просветни гласник

706 ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК

поља. „Што је глупљи мој народ, то ћу ја изгледати паметнији!" Ово је бно принцип по којем су кнежеви већине мањих држава у Италији образовали своје поданике, иди боље рећи по којем нису допуштади да се образују. Због овога беше врдо много неписмених, јер је школа било врло мадо. 1861. г. нису знади читати и писати од 1000 душа од преко 6 г. 681 мушкиња а 813 женскиња; од 1000 заручника 600 младића и 790 девојака; од 1000 регрута 640. Најгоре је било на југу: у провиндији Са1ашаго беше 86% неписмених, у В姧10 (М Са1аћпа 88%, у Созепга 90%; на северу је бшш боље: у Тогшо 26% У 8опс1по (Ломбардији) 31%- Због ове необразованости народне било је вдади веома тешко, па је себи одмах поставида ведики задатак, који ће најбоље обележити реч садашњега министра просвете, ВассеШ: „народ треба образовати колико је потребно, а васпитати кодико се може". У развијању италијапске народне школе могу се разликовати четири одсека: 1. Њено оснивање законом од 13. новембра 1859. г. (ће§§е ог§ашса зи1 ВшпНпатеМо с1е11а риЊИса 181ги210пе). 2. Увођење обавезне наставе законом од 15. јула 1877. г. (Е姧е зи1Г о1з1зИ§о (1е1Г 181ги210пе е1ешеп1аге). 3. Тачно одређепи задатак настави и наставни програм законском уредбом од 16. Фебруара 1888. г. (Ве§о1ашеп1о ишсо рег 1' Мпшопе е1етеп!аге) и уредбом од 25 септембра 1888 г. 4. Преображај народне школе с обзиром на захтеве садашњости законским уредбама од 29. новембра 1894. г. (181пшпо1, рго§гатпи, огаг1о рег 1е 8сио1е е1етеп!ап) п 9. октобра 1895. г. (Ве§о1атеп1о §епега1е рег Г 181ги21оие е1етеп!аге) поред допунских наредаба. Закон од 13. новембра 1859. г., који се по ондашњем министру просвете зове кратко „В姧;е СазаИ", јесте основ долокупне италијанске наставе. Сви доциији закони и уредбе имају намеру да доврше на њему започету зграду. Он има пет одељака: 1. о управи јавне наставе; 2. о вишој настави; 3. о класичној настави; 4. о техничкој настави; 5. о основној настави. Нас се тиче само пети одељак, чије су главне одредбе: Основна се настава дели на вишу и нижу, свака има по два разреда, а сваки се разред учи по једну годину. У нижој основној настави уче се ови предмети: веронаука, читање, писање, основно рачунање, италијански, увод у метрички систем. У вишој основној настави учи се: о реченицама, лепо писање, књиговодство, основи геограФије, историја отаџ-