Просветни гласник

712

ПРОСВБТНИ ГЛАСНИК

тембра 1889. г. а довршено је, после дужег саветовања, законом од 12. јуна 1896. г. Најважнија је измена од практичне вредности што је избачено учитељско сведочанство нижег степена. Све више се *последњих година истнцада жеља да би народне шкоде требало да дају ученицима практичнога знања према захтевима садаигњости. Овој је жељи хтео да одговори министар просвете, ВассеШ, кад је 29 новембра 1894 г. прописао нов наставни програм за народне шкоде (Мпшош, рго§гагшш, огапо рег 1е 8сио1е е1ешеп1ап Је1 Ее§по) и у Ке§о1ашеп1о §епега1е рег 1' Мгинопе е1ешеп1аге од 9. октобра 1895. г. прикупио уједно одредбе о народној школи. Обе горње уредбе, поред 10 аирила 1899 г., издатих 1з1гис210П1 е Рго§гашш1, у којима је утврђено о настави пољопривреде, ручнога рада, газдинства и хигијенских поука, и данас одређују правац свих народних шкода. Овим је реФорлама хтео министар да доведе у сагдасност „највише интересе васгштања" са Финансијским придикама општинским, које су с правом тражиде олакшицу, да ујемчи једнообразност у настави и васпитању, озбиљност и поузданост у испитима, здраве шкодске зграде и строг надзор да би се вршили хигијенски прописи као основ за правидно физичко развијање, и на посдетку да ујемчи положај учитеља, одредивши тачно права и дужности њихове као и мере да се заштити њихов положај нарочито што се тиче отпуштања из сдужбе и дисциплинских казни. За веронауку је и на даље прописано ,да је за општине обавезна, ако је захтевају ђачки родитељи, а за ученике остаје Факултативна". Општине могу наредити да је предају лица, која обласна школска управа призна да су снособна било да су то учитељи било свештеници. Наставни програм није прописан и за њу. ВассеШ се држи наставнога програма од 1888. г. у коме се каже: „држава сматра да није^позвана да прописује програм веронауке, поштујући слободу вероисповести као најпоузданији основ за мир. Она је према свима обавезна и зато не сме никоме наметати своје мишљење". Да би се олакшали трошкови општинама, наређена је боља нодела школа на поједине округе. Већина од 8259 општина у држави састављене су из више села и имају зато више учитељских снага. Да би надзор над школама био од повољнијега утицаја, установљени су стручни школски надзорници (ВкеМоп <ШаШс1). Ова нова служба поверава се опробаним учитељима, „која ће бацити зрачак светлости у њихов живот, који је иснуњен са мање радости, а отворити пут за скромну, али пуну части каријеру". Школском надзорнику преноси се и дисциплинска власт, коЈУ Ј е Д° сад вршио 8оргт1еп(1еп1е (општински надзорник). Плате, нарочито одредбе о пензиоиисању и отпуштању дотеране су и по облику и по садржини; тако је на пр. у закону од 19. априла 1885. г. избачена одредба по којој је учитељ могао бити отпуштен без права на пензију