Просветни гласник

46*

СЛУЖБЕНИ ДЕО

671

Ћтика и друштвено иитање (Дело 1896); за тим ре«1>ерате: Реферат о ЛовчевиЛевој оиштој историји (Наставник 1894), Реферат о ЖилиКевиКеву Енезу Михаилу (Дел.0 1896) и 0 мемоарима Милоша Дцмитријеви&а из 1848 (Дело 1897). Од свих поменутих радова најглавнији су ови: Историзам и рационализам уводно предавање, у коме је кандидат, изнео своју научну исповест и показао да потпуно схвата задатак науке коју заступа. Уједињење Немачке. Ово дело сведочи да кандидат одлично познаје немачку историју, особито њену историску литературу, јер се при његовој изради служио најбољим немачким писцима. Писац је схватпо тачно и изложио јасно историски процес немачког уједињења. Стручна критика изразила се врло повољно о овом раду и оценила га као дело занимљиво и пуно поуке, као дело коме је једна од пајвећих врлина што је у њему изложена историја немачкога уједињења са нашег гледишта, као поука за нашу публику, а при том је писац остао ипак потпуно објективан, излажући мирно догађаје и процес уједињења без упоређења и апљикација на наше прилике, остављајући самим читаоцима да изведу поуке. Аустриска владавина у Северној Србији (од 1718—1789). Ово је потпуно научно и стручно дело историско. Писац је научним методом сасвим оригинално, по грађи из бечког архива, расветлио унутрашњу историју српског народа у Северној Србији за време аустриске владавине од 1718—1739. Тек овим делом потпуно је изишла на видик аустриска у основу погрешна тадашња организација освојене Србије, како у административном, тако и у црквеном, привредном и Финансиском погледу. Што је особито за похвалу у овоме раду то је она строга објективност пишчева, којом се у 'опште одликују сви његови историски радови. Не заводећи се патриотским осећањем, писац је мирно и верно изложио аустриски рад на организовању освојене Србије, изнесавши непристрасно како добре намере царске владе и цара, тако и ондашње друштвене и историске чињенице, које су рад на организацији компромитовале. Једном речи, овај посао толико је значајан и тако добро израђен, да би он сам за себе био довољан да преиоручи кандидата за редовног проФесора. . Пожаревачки мир је такође .један рад велике ерудиције. И он је израђен сасвим оригинално по сувременим изворима. Писац је пронашао у бечкој општииској библиотеци и штампао у прилогу Еечки Дијаријум за две године 1717 и 1718, који до сада није био иознат историцима, и који баца велику светлост на учашће Срба у ратовима тих двеју годИна. Овај рад је са свим нов не само у нас, већ и у аустриској немачкој литератури. Заслуга пишчева састоји се нарочито у томе, што је очевидно доказао, да је ток преговора и закључак пожаревачког мира био резултат не само победа аустриских над Турцима, већ још више последица општег ондашњег политичког стања у Европи, које нам је писац са особитим разумевањем и јасношћу изложио. Н овај рад велики је добитак за нашу нову историску литературу. На. основу дакле овог целокупног рада г. Навловића, а поглавито на основу оних радова, које је израдио као ванредни проФесор, и који показују потпуну спрему за његов иаучни и стручни рад на науци коју .заступа, философски Факултет предлаже Академиском Савету г. д-ра Драгољуба ПавловиКа за редовног ирофесора Велике Школе.