Просветни гласник
722
просветни гласнпк
је неких година има у обиљу а других не може да се види ни један струк. Скоро спонтана расте на више места у северној и средњој Европи. 262/, род: 1еои1оро()1ига К. Вг. Л.ожа сведена, подудоптаста, без паља; омотачеви листићи у више редова дрепасто поређани, на врху ожагрени. Главице на врх стабда у збивену гроњу сложене, која је оздо приперцима (7—9) зракасто разведеним подбочена. Дветови ситни, цевасти, у подигамним гдавицама. По ободу женски цветови у више редова поређани; у средини хермаФродитни или јадови цветови са цевастом, петозубом круницом. Стубић у женском цвету рачваст, у хермафродитном једноставан, сопаст. Ахеније обдичасто дугуљасте, завршене перницом; перничнне жбпце у 1кенског цвета власасте, у хермафродитног одебљале, при основи у прстен срасле.. 35. X. аЏтит Сазе. 1 ) (Ксћђ. 1соп. Р1. бегт. е! Не1т. уо1. XVI, Тађ. 947. сл. 2). — Подземно стабло гранато, мрко, тера изданке завршене розетом од лишћа. Стабло просто, усправљено, лиснато, густо обрасло белим вунастим длакама. Доње лишће лопатичасто или објајасто дугуљасто, у дршку постепено сужено; горње дугуљесто затубасто седи на стаблу; све је лишће кратко ртасто, оздо бело од вунастих и кушљавих длака, озго мање длакаво, зеленкасто. Листићи општег омотача неједнаки, линеарно ланцетасти, споља вунасто длакави, на врху ожагрени а изнутра љуспасти и глатки. Сви цветови беличасти. Ахеније обличасто дугуљасте, перница по колуту од дебљих и јачих длака сложена. — Дуговечна биљка 1—2 дсм. висока, цвета у августу. Расте по неприступној стени на Мучњу (1450 м.) и то на северној страни, селу Катићи окренутој. Ношњом и обликом наша се биљка много више слаже са кариатском, а од алпијске разликује се само већим растом и крупноћом свих делова. Расте на Пиринејима, Алпима, Карпатима, у Хрватској, Босни, Србији и Бугарској. к 266 году: ДсћШеа 36. А. зеГасеа \\". К. (Ксћћ. 1соп. Г1. Оегт. е1 Не1\ г . уо 1. XVI, Таћ. 137). — Стабло просто, усправљено и дуж жлебовито. Л.ишће у обиму линеарно ланцетасто, двојно перасто, пера узана, врхом зашиљасто чекињаста, кришчице скоро црепасто примакнуте; лисно вретено узано и цело. Главице у збивену гроњу сложене. Општи омотач дугуљаст са листићима бледо жућкастим. Бели, језичасти цветови краћи од омотача.
г ) Жив. Ј. Јуришпћ: »Наставник* за 1892 г. с. 250.