Просветни гласник

наука и настава

723

Ахеније дугуљасто кллшасте, на врху крње. Цела биљка длакака, 40^—50 см. висока и дуговечна, цвета у ј улу. Расте по песковитим местима између Беде Паланке и Топониде иод сувом Иланином; по лпвадама бдизу Међурова код Ниша. Из групе МгПе/дШае БС. размештена по средњој и јужној Европп. 37. А. сотрасГа "ШШ, (Есћђ. 1соп. Е1. бегт. е! Неп г . то1. 16 Тађ. 131. сл. 1). — Дуговечна биљка са подебедим а усправљеним стаблом. ./1игаће у обиму дугуљасто, двојно перасто са дугуљасто зупчастим деловпма. На јаловим изданцима дишће многобројно, дугачко, у розету скупљено, режњи широко линеарни у кратке а зупчасте и коврчасте режн>еве дељени; сви зупци рскавичасти; дисно вретено јако зупчасто. Повелике гдавице у густу а збпвену горњу сложене са петељкама подебелим и кушљаво длакавим. Језичасти цветови малобројни, ситни; сви цветови жути. Од густих длака сва је биљка жућкасто свиласта, преко 30 см. висока, цвета у јуиу. Расте на Гребену код Д. Милановца, око Неготина, на Карпини и Делиној Чуки изнад Врањ. Бање. Спада у групу ШИрепсШгпае БС. Распростире се од Угарске преко Румуније до јужне Русије и на Балканском Полуострву. к 270 роду : Воготсшп Б. 38. Ј). тасгорЛуЈит Пзсћ (Ес1. Во1831ег Е1. опеп!. III р. 379). Корен дебео и кус са многим жилама. Стабло високо, подебело, жлездовито маљаво, при врху разгранато. .Лишће оретко маљаво, доње на дугим дршкама, у ушке не проширеним, дубоко срцасто, ободом крупно и оштро зупчасто, средње на дршкама у пошире ушке проширеним, основом срцасто а ободом зупчасто; горње јајасто завршкасто при дну постепено срасло са ушкама те седи и обухвата стабло; подцветно ланцетасто или линеарно ланцетасто. Петељке дугачке, густим жлезданим длакама обрасле. Главице крупне. Омотачеви листићи жлездасто длакави, дугуљасто ланцетасти, врхом зашиљасти и у пола краћи од језичастих цветова. Језичаста круница основом кратко длакава. Ахеније по ободу глатке, по колуту од нолеглих длака маљаве. — Дуговечна, преко метра висока биљка, цвета у јулу и августу. Расте но шумама око поточића испод Вражје Главе на Старој Планини (Д-р Панчић), на Острозубу и Стрешељу. Расте на Кавказу и у Бугарској. е 271 роду : 8епес1о Б. 39. 5. Мдапсиз Уећ (Ј. Уе1еиот8ку: П. Ви1§апса р. 256). Корен подебоо и гранат. Стабло усправљено, од беличастих длака рутаво, дуж жлебовито, при врху разгранато. Ллшће озго маљаво, оздо од густих длака беличасто, ободом неједнако зупчасто, доње широко лан-