Просветни гласник

726

ПРОСВЕТНИ Г.1АСНИК

к 276 роду : СагДии« Е. 44. С. ШорћуИиз Ре1г. (Др. С. Петровић: Додатак Флори околпне Ниша стр. 105). — Зелена и глатка, само испод цветних главица мало паучљива биљка. Стабдо усправљено, просто или гранато, дуж жљебовито, лиснато, на врху крилато од лишћа које низ стабло силази. Приземно лишће дугуљасто, при дну сужено и низ стабло силази, ободом плитко исечено у широке а кратке режњеве, који су кратко осати; горње лишће дугуљасто ланцетасто, зашиљасто, при дну сужено и далеко низ стабло силази, режњеви широки, крупно зупчасти и бодљом завршени. Ерунне суноирате главице усамљене на врху голих и дугачких петељака. Општи омотач при дну улокнут, спољашњи листићи паучљиви остали глатки; спољашњи и средњи омотачеви листићи ланцетасти, кожасти и коленасто савијени, испод преломћ сушни и без нерава, изнад њега зелени, разведени, по том сувраћени, са јаким нервом по средини; унутрашњи листићи линеарно дугуљасти, ободом сушни, посувраћени и слабо бодљави. Цветови црвени, слабо миришљави. Круничина цев врхом ожагрена, дужа од круничних крижака; прашнице у круници скривене а стубић вири ван крунице. Ахеније мрко сивкасте, сјајне, цртасте, на врху ободом задебљале а у средини са купасто цветоликом сисицом. Перница беличаста много дужа од ахеније. Двогодишња биљка цвета у јуну и јулу. Расте по камењару и иоред пруге у Сићевачкој Клисури, и између Сићева и Градишта. Л .ИЧИ на С. пШаиз од кога се разликује глаткошћу и горе излсженим белегама. Расте и у Бугарској. к 283 роду : Сеп1аигеа 1 ј. 45. С. ахШаггз I УгШ. (Ксћћ. 1соп. И. бегш. е1 Не1у. уо1. 15, I. 39; Во18 11. Ог. III, 636). — Дуговечна, маљава, 20—25 см. висока биљка. Из гранатог ризома избија повише розетастих изданака, средишно стабло усправљено, мање више крилато, нод главицом слабо задебљало а носи једну ређе више (до три) главица. ./1ишће дугуљасто објајасто, цело или раздалеко зупчасто, у горњој половини где које слабо егедасто, лисне дршке крилате, низ стабло мање више силазе, лишће обрасло вунастим и кушљаво сплетеним длакама те изгледа беличасто. Цветне главице повелике као у С. топ1;апа. Општи омотач обрастао ситним беличастим длакама, листићи зеленкасто чађави, горњи мрки, сви врхом и ободом зупчасти, зупци беличасти а испод њих је мрка павта. Цветови плави, зракасти. Ахенија (7 мм. дуга) маљава, при дну обрасда китом од подужих длака, перница кратка (1 мм). Цвета у августу. Расте на Чиготи у ужичком (1887), Маљену, Сувој Планини (1888) и по Барју код Пирота где ју је брао г. Ник. Ранојевић проФесор. Размештена је по средњој и јужној Европи и по Кавказу.