Просветни гласник

наука и настава

727

к 284 роду : Сгирпш Рег8. 46. С. сгиртаз(,гит У1з. (И. Ва1т. II, р. 42. Тађ. 51, сд. 3). Стабло усправљано и разгранато. Доње лигнће на дршци, у дугуљасте и зуичасте крншке перасто дељено, остадо у линеарне често зупчасте режње перасто резано. Дугуљасте главице, основом закружене, 9—15 нветне. Омотач сдабо мрасав, дистићи ободом сушнн, средином често црвенкасти, унутрашњи ланцетасти, зашиљасти. Цветови црвенкасти од омотача дужи, круничина цев мала п глатка. Ахеније основом спљоштене, перница сноља црна, унутрашње перничине длаке дупдо дуже од ахеније. Једногодишња биљка, цвета у јулу. Расте 'по утрини и сушним местима око Прокупља у топличком округу. Распростире се по већем делу јужне Европе, Балканског Полуострва и јужној Русији. к 294 роду : НуросћаеИв I.. 47. Н. РеШапопгсГг 1'е1г. — Доста кратак а дуговечан корен дупке у земљу силази. Стабло просто, усправљено, жлебовито, глатко илл рехаво длакаво, само испод цветне главице обрасло густим, разведеним длакама а ту је обично црно и нешто задебљало. Лишће при основи стабл.а у розету скупљено, гл.атко или по нервима даакаво, ободом трепљаво, цело или раздалеко зупчасто, доста узано (2 см. широко 8—10 см, дугачко) затубасто а. нри дну нешто мало сужено; на стаблу само један врло узан, линеарно данцетаст и врхом заоштрљен листић. Цветна главица крупна. Омотачеви листићи црепасти, црни, ланцетасти, затубасти, ободом сушни, жућкасти и цели а густо маљави. Цветови двосполни дужи од омотача, језичасти жути у нокатац сужени, око средине трепљави а на врху са 5 зубаца; цев од прашница бл.еда, гдатка. Стубићи глатки. Л.ожа пљосната, обрасла сушним, ланцетастим, на врху шиљастим и обично трепљавим паљама. Ахеније линеарне, спљоштене и на врху истанчане у дуг кљун, завршене перастом перницом краћом од ахеније. Дуговечна биљка, цвета у јуну. Расте на Св. Николи Старе Планине. (где је ову биљку први пут нашао Ср. Педивановић коме ју је д-р С. Петровић и посветио). Од 11. тастаГа са којом је највише сродна раздикује се узаним, глатким лишћем, једноставним и на врху јако ддакавим стабдом. Расте на Балкану у Србији и Витоши у Бугарској. к 295 роду : Тагахасиш Јизз. 48. Т. ра1изНе ОС. (Ксћ1з. 1соп. И. бепп. е! НеК. то1. 19. Таћ. 15. сл. 2 и 3). — Ллшће мдитаво при основи стабда у мадодисту розету скупљено, дугуљасто ланцетасто, тестерасто иди зупчасто, или линеарно п скоро цедо, равно и гдатко. Омотачеви дистићи прави, спољашњи јајасто зашиљасти, приљубљени уз унутрашње који су динеарно језичасти.