Просветни гласник

730

ПРОСВЕТНП ГЛАСНПК

везују с таквим наполиљан.ем неко становито и одређсио знање. Необавештени свет, свакако, долази од некуда до веровања, да учевни Физичар разумева, на какав ничин поменуте силе стварају оргаиичко градиво или структуру и, без логовора, морао би се тај свет јако зачудити, кад би му казали, да у збиљи и тај Физичар, који потеже таква наиомињања, исто онолико мадо зна о њихову постанку, као и он сам. Гледамо ли на научнике, наћи ћемо код њих утврђено веровање, да је процес и.дн поступак постајања органских облика, у свакој нридици, основан на неким извесним силама, не мотрећи много на то, што у данашње време немамо пречишћено познавање, на. који начин све то бива и битише. Али по врх свега, ми ипак помишљамо да ће се све то, као н много што шта, ма кад тад, расправити у будућности. Но, да ди је одиста са свим тако? Кад би облици органичких предмета у ирироди водили своје порекдо од физичких сила, ми би, насигурно, за време таква почека и доспелл да сазнамо, на какав начин постају у посебним приликама. Али, шта бисмо рекли на то, кад до сада нико не умотри сличпу прилику такву постајању!" Ове речи ирипознатога инглиског геолога Џона Ерол-а уметно погађају данашње стање механичкога схваћања живота у опште, са свима његовим надри-научним излагањем органске природе, њених појава и њена развијања игром молекиларних сила. Многи, одиста, помишљају да биомеханичари доводе у везу своју науку о творачкој игри молекиларних сила с неким становитим и одређеним знањем, које може издржати н&учну критику. Али, на жалост, пхто дубље погледамо у ово питање, видећемо иуверићемо се да је за озбиљну науку штуро и бедно, до једне цигле љуштуре, коју и мислено називају обманом, а ми би рекли — да је обична бајка. Ео би желео да се у тому потпуно утврди, требао би да прочита најновију Дантек-ову расправу: „Индивидуална еволуција, наслеђивање и неодарвинизам". Писац ове расправе настојава с највећпм прегнућем да, од сваке руке, оправда механички поглед на живот у опште и без замуке само се безизлазно окреће, као веверица у кавезу, у големој поворци голих порицања, с којима мора да се рачуна на свакому кораку као досетан биомеханичар. Док — с једне стране, не признаје ниушто одређени циљ, никакав руководни или з г правни принцип у схватању органичкога развијања, до само игру молекиларних сила, дотде — с друге стране, не може никако да се изравна на чистому рачуну ни с „нагомилавањем по све случајних промена", које се у животу истичу те овим или оним узроковањем. У овому погледу нарочито н заслужују потпуну пажњу излагања францускога биолога — меканичара. „Да ли је могуће, — пита Дантек, — утврдити простим „случајним" променама, које би се дешавале утицајем природнога избора, структуру пилета, које се тек прокљувило из јајета?"