Просветни гласник

НАУКА П ИАСТАВА

731

На то би вам неодарвинисти на дохват одговориди — јесте, могуће је. Дантек, на против, иориче ово уверавање неодарвиниста и не рачуна ни у што њихово тврђење постајања видова ,нагомилавањем по све случајних промена", разумевајући иод тим случајним ироменама све неодређене, неједнаке измене, које не би имале тесну везу са сврхом, коју биљка ил.и животиња може поуздано пособнти од њих. Такву оцену даје темељнтому принципу дарвинизма најновији присталица шкоде биомеханичара, која се истиче особеним обедежјем као веома поучавна у излагању својих мотивација. Ево како он мотивише своја излагања: „Узмимо, — вели Дантек, — у пример, пиле, изведено у неком вештачком апарату за лежење. Кад би, на 2 —3 дана пре извођења, извадили из апарата једно јаје и добро разгледали шта је у њему, умотрили бисмо неку масу одређена облика у одвећ житкој магми с погнутим под а се удовима, "где живи израстањем на исхрани од резервне хране у јајету, не служећи се за то време ни једним својим добро подешеним органом. Али одмах, угод што би прокљувало љусну, гледамо како ово изведено пиле, у часу, исправља своје удове, ноге и крилца, протеже се, као кад би устало после дугога спавања и, иакон ове кратке гимнастичке вежбе, одмах полази у корак тражећи себи храну. Гледамо га како уметно једе спремљену храну и кратким гутљајима пије воду из чанка; рекли бисмо да је све то, већ поиздавна, свикло и радило!" Дакле, у нилета угод изведена видимо не само органе, који му служе кретању, храњењу и појењу, варењу и снажењу његова организма, него опажамо и органе осећања и мозга, у толикој мери чудно подешене, да утисци, што долазе од хране на нервне органе у његову мозгу, изазивају читаву поворку консепсија и појава, које покрећу радњу мишићну, имајући свакад у последици у напред смишљено кретање, као завршетак неке мислене радње. Изгледа да је за овакав починак све било припремљено у зачелој мешовитој маси јајета, која дотле такве нојаве и консепсије нијеникада на себи самој тако показивала. „Све је ово, — вели Дантек било удешено првашњом пластидом кокошињег јајета, самим саставом и особинама ове пластиде и механичким и хемијским погодбама, а уз припомоћ иотребите температуре за извођење у јајету. Према томе, могли бисмо се у чуду запитати: шта је могло нагонити Вајсман-а (данашњега присталицу неодарвинизма), да поред оваква уразумитна Факта представи у јајету у недоглед сложено градиво честица или молекила, који чине систем или целину ове сложеие махине?" Дантек бправдано нориче Ђваку научну вредност овому Вајсмановом „градиву", ма да је било смишљено и намењено штићењу „свемоћнога почетка"; некако.... беше, по све недокучљиво, ако ли не сметењачко. „Ко би веровао, — пита Дантек, — да се може узети у слепи случај појава свега онаква обележја на пилету у моменту његова завршна из-