Просветни гласник

НЛУКА II НЛСТЛВА

737

Понављамо и на овом месту, да овако миели и Дантек. Али, ни у овом случају не би било ирекорио упитати: на какав начин може природни избор узроковати ,чудновату погодност организама у њиховој не посредној околини", кад ведимо нпје кадар произвођењу ни једнога погодног обележја, па ни једне цигле иромене? Ако узмемо удело све што смо до сада поменули, морали бисмо доћи до оваква закључка. По Дантек-ову признавању природни избор не може се никако узети као Фактор еволуције; исто тако не може се подвести никакву узроковању чудновата погодност организама у њиховој непосредној околини. На какав се начин дешавају ове чудновате погодности, шта узрокује њихову појаву, зашто се по неки организми одликују најјачом а други најслабијом способношћу преживљавања, — ни једно од ових питања не може се објаснити принципом природна избора. Он служи тому Факту само за обично детерминисање: да из постојећих органских облика обично најмање погодни угину, тек што се јаве најјаче погодни. Али који је прави и непосредни узрок појављивању и битисању ових најјаче погодних? Преко тога неодарвинисте ирелазе прећутно, као да такво питање и нема места у науци. Из овога се јасно види, да у толико мање могу одговорити о узроковању појава развитости у органичком свету. Другојачије мислити — значило би, ни више ни мање, до самога себе обмањивати или, ако не то, некако неразмишљено пристајати и на неоспована тумачења, која, у самој ствари, нису ништа друго до обична игра речи. Узроковање не само ових, него и свију у опште појава еволуције, треба тражити на другом месту, па и посебно у таквој прилици, када се унаточ иравилну схватању и разумевању олако утврђује, да у природи све постаје и битише од молекила, дакле, као продукат молекиларнога кретања. Овај принцип најпотпуније објашњава инглиски научник Џон Крол у поменутој својој расправи „РШ1оборМса1е рппс1р1е о!' еуо1и1лоп". ,Ни Физика, ни хемија, па — ни природни избор, — вели Крол, — не могу тако лаке руке објаснити органичку природу, нарочито с тога, што овде није само у питању да ли се оваква природа може подвести под меканичке законе молекиларна кретања, него његова сва збиља и тежина лежи у томе, да се речито покаже: шта поглавито руководи, управља или одређује такво кретање. Биљка не би могла листати, кад се не би сваки молекил кретао по одређеному правцу и када не би за час застала у срочену времену и на одређену месту. Сваки молекил занрема у листу своје одређено место, и по томе, две честице или два молекила једном упућени на своја места, никад се не могу кретати по цигло једному путу. Шта, у таквој прилици, одређује њихове оделите стазе и путе? Знамо да обично или просто молекиларно кретање покреће сила, узроковањем физичких и хемијских поступака, али шта од-