Просветни гласник

738

ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК

ређује или упуђује такву силу на кретање сваке честице и . ли молекила по специјално предвиђену плану и распореду? Све што рекосмо у овом примеру о листу, вреди исто толико и за читаву грану, свеколико дебло и дрво, сваки биљни и растински организам на земљиној површини, — па тако исто и за све животиње и њехове оделите органе у опште. Свуда у природи органичка света наука опажа јединство или, да речемо схватљивије, „битност наснова" (плана). А од куда би, у самој ствари, и могло бити другојачије, кад се разноврсна молекиларна кретања, чији механизам тежи сређивању органске грађе у природи организама, не би вршила подударно некому одређеном наснову, плану. Материјални облик неке грађевине, куће, не може се објашњавати на дохват обичном или простом енерђијом, како су преношеие цигле и остала грађа када је кућа грађена, него, на сву прилику, поглавито тиме, шта је упућивало ту енерђију и ко је њоме управљао. У погледу на облик грађевине, није ли све једно — да ли ће ко нреносити нотребне цигле и другу грађу на леђима, на глави и рукама или ће их неко извлачити на ручним и моторним обртачима. „Зато, — умешно и велиКрол, — у објашњавању постајања органичких облика морамо на прву месту истицати наснов план или распоред а не обичну или просту енерђију, која само нокреће молекиле (по мишљењу биолога механичара), него онај принцип или „начелл", који управља и руководи њоме. Учеван човек неће се никад посумњати, да се енерђија свакога боговетног, биљног и животињсеог , организма позајмљује с поља, из хране, ваздуха, топлоте и светлости, али главно питање овога принципа не огледа се и не лежи у томе, како енерђија послује и ради у некој прилици, него шта одређује њен правац поступања". ,Ни један мислен човек, — вели Џон Ерол, — а још мање учеван природњак, неће порицати органској природи битност наснова и циља. Сваки организам природни постаје понајлак из некаква ткива молекила и положај пли место свакога посебног молекила мора бити одређен у његову саставу. Молекили се не крећу самовољно, то тамо то овамо, у свима правцима и не поређују се каквим случајним нагомилавањем у овај или онај органички облик ма каква склопа; напротив, сваки је, рекли бисмо, правце упућен на своје специјално место, па зато и не смемо превидети у сваком њихову кретању одређени циљ: постајање некаква облика, органичка склопа. Организам не би могао никада постати, кад не би у њему сва кретања молекила била управљена олакшавну постајању његова облика и његова склопа". Али у наточ овакому схватљивом објашњавању, присталице биомеханичке школе ипак мисле, „...и ако је у данашње време још непознато,