Просветни гласник

НАУКА И НАСТАВА

741

Употребом ове методе имао је највише успеха д-р Ђ^еЦегзи-апЛ у ПГтокхшму. Он је до пре шест година кроз читавих осам година лечио сугестијом за време хипнозе, и то из дана у дан, те је за то време лечио неких 7.000 пацијената. Навешћемо овде неколико примера из његовога лечења: Младић, стар 17 година. Необично је снажне и јаке телесне конструкције. Последњпх двеју година патио је од главобоље и неевестице, тако да је морао напустити похођење шкоде. Свако је дето проводио у купадиштима и свакојако су га дечиди, ну без успеха. Маја месеца 1892. године почео је дечење код мене, и за два је месеца био здрав. Није остадо ни трага од гдавобоље, и могао је без прекида походити школу. Неудата дама, стара 25 година. 1886. године почеда је добивати грчевито стезање мишића, и то прво у дицу, за тим у екстремитетима, а најзад доби јаку кореу. Ни једнога тренутка није могда мирно да седи и једва се могдо разумети шта је говорила. Сан јој је био немиран, а и заспати јој је бидо врдо тешко. Пуне две године нокушавада је свачим да се дечи, па и хипнотизмом. Ади због непрестанога немира и јаких тедесних покрета није бидо могућно постићи хипнозу. За те две године је готово увек лежада у кревету, јер јој је бидо немогућно ићи. После неколико покушаја успем ја да је доведем у сомнамбудно стање. Већ посде два дана могла је да устане из кревета, и да ми пешице направи посету. Л.ечењем целога једнога месеца била је потпуно здрава, па и сада је здрава, и ако је већ толико година прошло. Мдада девојка, 17 година стара. Због претеранога напрезања у студовању, у пролеће 1892. године добије она јаку главобољу. Крај тога бода појавише се код ње разни неурастенични симптоми, као немоИ јаснога и личнога мишљења, бесаница, врло деиримовссно, готово очајно расиоложење, губљење аиетита, смршалост. Лето 1892. године и поред најбрижљивијега дечења није донедо собом никаква побољшања, а у јесен је покушала да се лечи у болници. Па ипак се не показаше никакве боље последице; остада је седам недеља у бодници, и стање не само да јој није бидо боље, већ је било горе, и она се врати кући. Крајем јануара 1893. године почнем да је дечим, прво у њеноме стану, а посде у своме, н то с таквим уснехом, да је за два месеца била потпуно здрава. Сада се може да бави и интедектуадним радовима. Са свим је стада на снагу, и све су јој бодести нестаде. Неудата дама, стара 26 година. Од две године на овамо почела се заносити нарочито тужним и мрачним мислима. Мисдида је често на смрт, па и ако није покушавала да се убије, ипак се бавида мишљу да себи прекрати живот. Није могла да се позабави никаквим радом, и по читаве је сате укочено гдедада преда се јецајући и уздишући, опдакујући своје несрећно стање. Нико је није могао покренути на какав правидан рад у току две године, и у таквоме сам је стању видео и ја први