Просветни гласник

742

ПРОСВЕТНИ ГЛАСПИК

пут априла меседа 1891. године. Она у ствари није била душевно бодесна; врло је добро умеда расуђивати о своме стању, али иикако није бида у стаљу да се осдободи својих дрних мисди, које су је непрестано пратиде. Па и у сну је трпеда јако, пошто је увек имада страховите снове. Природно је, да је и тедесни састав морао трпети. После двомесечнога енергичнога лечеља пошло ми је за руком, да је доведем у дубоко сомнамбулно стање, и после постала је потпуно здрава. Од тада је прошло неколико година и она је једна од најздравијих и највеселијих дама. Пређашње болесно стање изгледа јој као какав давни, страховити сан. Човек у 30. години живота. Већ пет година како се одао пићу. Његов ми је отац причао, како је страћио много новаца, и да је више пута у своме ицјанству био на ивици пропасти. Породична је срећа била сахрањена; жена му је била у очајању. Али ништа не помагагае; човек се одавао страсти пијанства све више. У јануару 1889. године почео сам ја да га лечим, и .за три недеље он је био излечен. Како су ме доцније уверавали његов отац и други његови сродници, од тога доба тај човек није окусио ни капи каквог спиритуозног пића. Сада живи као најсрећнији отац породице. Девојчица, стара 9 година. Она је, од рођења, сваку ноћ мокрила у кревету и никада није спавала у сувој постељи. Априла месеца 1888. године неколико сам је пута лечио, и од тога се доба одвикла она од те своје рђаве навике; то ми је пре краткога времена и њена мати испричала. Али сви покушаји нису тако добро пошли за руком УУеШгзГгапЛ- у. Неке су се болести показале као тако неизлечиме, да по његовоме мишљењу никакво лечење код њих не би имало успеха; а с друге стране опет код неких је пацијената недостајало стрпљење и издржљивост. Баш хипнотисте, који имају велика искуства, износе, да нема рђавих последица од лечења сугестијом. У таквим случајевима, где се нађу рђаве последице, лако је доказати погрешну технику. Свакојако да сугестија није лек за све болести. Она се може примењивати само код ограниченога броја болести, па и код њих много зависи од правилно дате дијагнозе, зависи и од индивидуалисања, а и од извежбаности самога лекара и т. д. Мора се узети у обзир и степен хипнозе код сугестионе терапије. На неке људе може се утицати тек у дубљим стадијумима, а на друге у лакшим. Не може се ни помишљати на отклањање огромних мана сугестијом. Хипнотична сугестија нити може нити хоће да потисне садашњу практичну вештину лечења, већ је може само обогаћивати и расветљавати. Код понеких противника хипнотизма узрок је њихове мржње једино придржавање механичкога, материјалистичкога погледа на овај свет. А како се може објаснити лечење сугестијом? Претпоставља се, да код извесних болести може наступити лековито дејство, ако се утврди идеја и излечењеу пацијента. И ако постоји поверење према лекару, ипак