Просветни гласник

744

ПРОСВЕТНП ГЛАСНИК

дити, да ови наиади можда ие би наступилл у време ван хипнозе, треба обраћати нарочиту пажњу код таквих особа. Ал и мора се и то признати, да се у дубокој хипнози може врло повољно утидати на хистеричне грчеве. Праве, озбиљне опасности од хипнозе сасвим су друге. Оне се састоје у чешћем хипнотизовању, из кога проистиче велико појачање хипнотичне способности (тако зв. страст за хипнотизовање) и појачани сугестибилитет и у будноме стању. Баш при чешћој примени метода Фиксације постиже се хипноза брзо и лако, и није искључена могућност да хипнотизовање наступи случајном Фиксацијом некога предмета. Жо11 и други дају савете за избегавање горњих опасности отприлике овакве: „Никоме не сме поћи за руком, да хипнотизује некога без његовога пристанка и против његове воље. Нико да не може доћи у стање хипнозе без своје воље. Нико да није у стању наговорити човека у будноме стању тако дако, као у хипнози. Чулне обмане као што су у хипнози, не смеју могу наступити никад у будноме стању!" Права опасност скрива у себи и страх од хипнозе. Хипнотиста не треба да хипнотизује она лица, која се шиипе од хипнотизовања, нити она, која су иначе узбуђена, Сада треба да говоримо о казнено аравној страни хипнотизма. Адвокат 1)гисЈсег у Бечу заступа гледиште, да би у свима државама требало законом предвидети границе хипнотичне сугестије. Такав закон егзистује до сада само у Белгији, и то на основу мишљења белгијске медицинске академије. Л.ица, која нису лекари, морају имати нарочита допуштења за сугестивну терапију. У Француској је забрањено хипнотизовање војеним лекарима. У Русији је изашао 1893. годинеједан указ, да лекари не смеју хипнотизовати без саветовања и присуства других лекара, ако то допуштају време и прилике. Управне власти могу да траже од лекара извештај о свакоме случају хипнотизовања, који морају потписати и сведоци при хипнотизовању. Забрањена су објављивања сваке врсте о лечењу хипнозом. Свакојако су штетна таква правила, којима се чине немогућним испитивања у области хипнотизма. Ну н ми сматрамо да је нотребно законско ограничење хипнотизма. Хипнотизовање бп требало допустити само у медицинским и другим научним циљевима, али ту без шкодљивих ограничења. Не би се смело хипнотизовати ни једно лице противу своје воље. У опште треба забранити јавна хипнотизовања, која само служе као забава публици. Еако ВгисЈсег, тако је и проФесор права V. X ШепХћаГ у Марбургу побио мишљење, да је хипнотизам у циљу лечења противан правним појмовима. Истина је, да су позната неколика полна насиља у хипнотичноме стању; али лекар, који већ има злочиначке намере, може и средством хлороФормисања ностићн бесвесно стање и немоћ одбране. Хипнотичара је могућно приморати на здочин, на пр. на крађу, ма да