Просветни гласник

НАУКА Ж НАСТАВА

745

је то врло тешко постиКи код људи на вишем стуињу морада. Свакојако је ретко могућно злочинстпо за време трајаља хипнозе. Онај, који то учини, мора бити рођени злочинац, а такав ће се тешко упуштати у тако несигурне експерименте. Да ди се дешавају злочини у будноме стаљу као посдедица хипнотичне сугестије? Доказано је већ експериментима, да је то могућно. То нам казује и § 51. немачкога казненога законнка: „Није кажњиво дедо она радња, где је учинидац за време њенога вршења бно у бесвесноме стању и у бодесноме поремећају духовнога дедања, којима је бида искључена његова сдободна воља". По § 48. истога закона биће кажњен као кривац онај, који је дао сугестију. Овде и није место, да исцрпније и свестраније описујемо правну важност хипнотизма. Из тога се раздога и нећемо упуштати у грађанско-правну обдаст. Упућујемо само на деда: V. ВепШедт, Хипноза и њена грађанско-правна важност. Лајпциг, 1890. — V. 1Л1гепТа1, Хипнотизам и кривично право Берлин, 1887. Приђимо сада најгдавнијој важностн хипнотизма по нас, иедагошкој ! ПроФесор ВетЋегт подсећа 1886. године у новембарској свесци Кетие (1е ГНурпоНвте на испитивача д-ра ЂигапИ-^, који је још 1860. овако говорио о хипнотизму: „Вгагб,- ова метода даје нам основицу интедектуадне и морадне ортопедије, и она ће се извесно увести једнога дана у васпитним заводима". Заиста је незахвалан задатак осумњичавати прорицања, па и само пророштво. Пошто се већ дотде дошдо, да се немогућност схвата као немогућа реч, онда ћемо оставити на страну веровање у предсказивање. Свакојако да није тако бдизу време, када ће учитељи и васпитачи садашњости имати узрока, да баце сва педагошка деда у пећ, и да траже дека у примени хипнотичне сугестије. Ја сам по покушајима других и из својих теоријских и практичних студија стекао дубоко уверење, да се педагогика, а нарочито педагошка патологија, у извесним случајевима могу посдужити хипнотичном сугестијом с највећим успесима, и да ће за то морати доћи време, када ће се то и збити. Па ипак се треба чувати претеранога надаља! На једноме конгресу 1886. године у Нанси-у веома се повољно изразио о хипнотизму као васпитноме средству председник РеИх Петет. Он је говорио у прилог томе, да хипнотизам изгдеда да је подазна тачка духовне ортопедије. Петет је тежио за тим да на то обрати пажњу образованога света, а нарочито педагога. Ну није чинио одређене преддоге. ВеггПоп, редактор диста Еетие <1е ГНурпоНзше, с велшшм је одушевљењем заступао исто гдедиште. Педагози не би смеди никако да се кдоне тога васпитнога средства, које може чудновато да дејствује у рукама вешта човека. Поменути научари нису биди по своме позиву педагози, али су сви полазили од искустава лекара д-ра Аидив1 Уогзгп-а,. Овај је хипнотичном сугестијом некодицину људи поправио у моралноме погледу. Јохана ШаФ је крала; била је раскалашна, нечиста, дена и у ошнте брутална