Просветни гласник

НАУЈЈА И НАСТАВА

759

сасвим случајно, Мг, Сван ртознао се у Паризу с М. Угсгог ЂШз-ш. М. Бети, родом Парижанин, био је одушевљен ученик и апостол Гуенов. Мг. Сван силно се био заинтересовао за Гуенову књигу, а М. Бети умео је опет тако уверљиво и красноречиво изнети добре стране тога списа, да се Ован реши, да га преведе на енглески и позове Бетиа, да. заједно раде на томе. То није био мали и дак посао, али две године додније био је превод сасвим готов за штампу. Опет иста историја, као и с оригиналом: нико им није хтео издати превод, највеће лондонске издавачке куће одбиле су им понуду. Најзад после великог тражења, нашли су издавача — Фирма Оеог§е РћШр & 8оп у Л.ондону штампала им је превод и избацила га је на књижарску пијацу маја 1892., под насловом Тће аг1 о{' ГеасМпд апЛ бГиЛугпп, Гапдиадез Ђу Ргапсгв (хоигп, 1гапзШес1 Ђу Но-шагЛ 8гоап апЛ У гсгог ВеИз, Бош1ол (пеогде РШгр апЛ 8оп, 32 Р1ее1 81гееГ, 1892; XXIII и 407 страна). Превод је имао необично велик успех — сад скоро изишао је већ у седмом издању! Скоро у исти мах с преводом Гуенове књиге, изишао је о њој опширан реоерат у лондонском Ве^гегс о( Иеугегоз 1 ) у броју од 12. маја 1892. Чланак тај под насловом Ного 1о 1еагп а Гапдиаде гп $гх топтз, ог а гоуа1 гоаЛ Го јогегдп ^опдиез, 2 ) написао је сам уредник поменутог листа Мг. Ж. Т. бГеаЛ. У исти мах Стед је саопштио читаоцима, да је своје петоро деце дао на оглед Биктору Бети и Ховарду Свану, да их по Гуену уче Француски. II одиста, Стедова деца отпочну учити Француски. Курс је трајао тачно шест месеца, од 15. маја до 15. декембра 1892., за које су време ученици имали и месец дана распуста. Предавао је само Бети и то пет пута недељно, по три часа дневно. Ученике је поделио у две класе три старија Стедова сина, који су имали један осамнаест, други седамнаест, а трећи петнаест година чинили су једну класу и имали су по два часа дневно; двоје млађе деце, девојчица од тринаест и дечко од девет година, чинили су другу класу и имали су по један час дневно. Три старија ученика пре почетка експеримента учили су нешто Француски, али нису скоро ништа знали, а говорити нису могли ни мало; девојчица је још мање била одмакла, док најмлађе Стедово дете, Џек, није још никако ни учило Француски. Декембра (19.) 1892., обе класе имале су испит, који је почео у З 1 /^ после подне и трајао с малим прекидом тако до 7 часова. Испит је држан у присуству нарочито одређене комисије од стручних лица, која су се служила у свом раду сасвим другом методом и која су се скептички држала према Гуену. У њој су била четири наставника (међу њима један академски образован Пемац и један нсто тако образован Француз) и две учитељице, од којих је једна знала шест језика. Сем ових званичних лица, били су још Г. 81огг, магибТар арцијум, уредник Јоигпа1 ој ЕАисаИоп, Бг. Ргу<1е, који је тад био директор единбуршког Тоипд СоПеде- а, где је било тада 1500 девојака и још неколико наставника и наставница, поред госпође и г. Стеда, г. г. Свана и Бети.

х ) Читај ривју ов ривјуз. 2 ) Како да се научи језик за шест месеци или најбољи иут туђим језицима.