Просветни гласник

7 58

НРОСВЕТНИ ГЛАСНИК

перцепције; час-два доцније, детињи дух прерађивао је, што је опазио, интелекат је „сваривао" храну — то је Фаза аиерцепције; затим се дете трудило да све нове представе, све утиске, • изазове у представама, да их изазове пред „духовне очи" — то је Фаза концепције. Дете дакле није више гледало конкретне предмете, него само представе о њима, оно их је гледало само у духу... Ово је основа, главна мисао Гуенове методе за учеае туђих језика. Не треба губити време, као што је он чинио, у деклиновању и конјуговању, у учењу граматичких правила, коренова и речи са хартије, као празне звуке или празне знаке. То није прави пут, него ваља ноћи одатде, да ученик оно, што је већ чуо и видео, опазио, изазове понова у духу као представе, онако како их је чуо, како их је видео, опазио. И те тако изазване представе о радњама ваља само живим гласом — не на хартији — крстити и учинити, да их ученик запамтп и да прозре у њихну конструкцију, у граматичке и друге односе,. који су у њима. По свршетку распуста — да се вратимо на започету историцу т. ј. 1856., Гуен се врати у Берлин. Овде је учинио одмаз^ оглед с новим мислима о учењу туђих језика, које је донео собом од куће на деци из једне саксонске породице, код које је еедео у Берлину. Он је учио децу Француски, а ова, су њега учила немачки. Успех је био сдаван! Већ после осам дана Гуен је могао разумети разговор на немачком језику, а после два месеца „снивао је већ немачки"! Неколико недеља доцније суделовао је на уннверзитету у једној филозофској диспутацији о Декартову СодИо, егдо зит и Хеглову Ваз гегпе пгсШз ипЛ Лаз гетс зет зигЛ ГЛепИзск. Препирало се немачки и Гуен је однео победу. Сад је тек знао немачки. Мисли о учењу туђих језика није Гуен више остављао, него је одмах отпочео с израдом своје методе. На ову био је нарочито од утицаја проФесор ФИлозоФије Тгеп(1е1еп1:шг§; с предавањем Вег псеск ипЛ с1аз тИШ. После вишегодиптњег бављења у Берлину, у чијим је дворским круговима предавао Француски, Гуен се враћа 1859. у Нормандију. Али овде није дуго остао, јер већ 1861. видимо га у Јашу у Румунији, куда је био позван да уреди школе. Три године доцније, 1864., морао је оставити Румунију, због једног врло оштрог нолитичког списа и настанио се у Женеви, где је постао директор Есо1е јгапсо-аХзасгеппе. Бавећи се овде у Женеви, 1864.-1880., израдио је дефинитивно своју методу, коју је потанко изложио у свом великом главном делу, чије је прво издање изишло 1880., под насловом 1,'аН б,'етеГдпег е1 (1'е1исИег 1ез 1апдиез раг Ргапдогз Сготп (Рапв). Чудну историју има ова књига. Пошто је била готова, Гуен је тражио издавача на све стране. Узалуд, нико се није хтео примити, да му је изда. Видећи се тако у невољи, Гуен се реши, да је сам изда, а да би га издање мање трошкова стало, реши се да га сам са сином и штамггарски изради или како штампари кажу, слОжи и наштампа. Цело издање његове књиге, која има око 500 страна, имало је само 800 примерака, отуда је данас врло ретка и због тога је била тако мало позната у педагошким круговима. Његова је књига могла, као и толике друге, занавек проћи неопажена, да је није прост случај изнео на површину. 0 претпоследњој изложби у Паризу, један Енглез, електротехничар Мг. НошагЛ 8-шап, саевим је случајно дошао до једног примерка Гуеновог списа. Исто тако