Просветни гласник

НАУКА И НАСТАВА

757

опет неће ништа научити немачки — с ким се год састао, знао је Француски и нико није ни помишљао нити хтео с н .им говорити немачки. Дакле и ако је био усред Берлина, опет није имао приллке говорити немачки! Прекине одмах дружбу са студентима и другим Берлинцима и реши се, да почне одлазити на универзитетска предавања, надајући се, да ће се слушањем користити колико-толлко. Осам дана слушао је предавања по седам и више часова дневно у славних проФесора берлинског универзитета, са најзапетијом пажњом. Дан за даном је пролазио и осмог дана разумео је таман толико, колико и првог, т. ј. ни једне — једине речи! Њему се чинило, као да цело једно предавање чини само једну — једину реч „дугу три четврти часа". Размисливши мало о овоме, одмах је увидео, да на тај начин неће никад ништа постићи и да је слушање предавања само губљење времена. Шта да ради? Био је пао већ скоро у очајање. Реши се најзад да огледа и последње средство да — научи цео речник немачког језика напамет! Његов примерак имао је 300 страна и свега 30.000 артикада. Учио је и дању и ноћу без одмора и за месец дана био је готов — знао је цео речник напамет. Сав одушевљен и пун наде на најбоље успехе крене се на предавања на универзитет. Слушао је, слушао и — опет ништа! Овај овако превелики труд око учења немачког језика најзад гаје савладао — уз то од силног читања био је и скоро обневидео. Одмор му је био преко потребан и њему је најпосле морао поклонити цео месец дана. Како се одморио, прво му је било да види, како стоји с речником. За ово месец дана много је поборавио — у то се одмах уверио и отпочео понављати, да га сасвим не заборави. У том понављању сврши се и семестар и он се крене 1856. клћи у Нормандију, да проведе распуст. Кад је стигао тамо изненадио се, кад је чуо ,свог малог рођака да лако и течно говори, наравно Француски, о свему и свачем, и ако му је било само две и по године. Десет месеца раније, кад је он пошао у Немачку не знајући ни речи немачки, и његов малн рођак није знао ништа Француски. Сад, после скоро годину дана, дете је научило од шале Француски, а он поред толиког труда, гвоздене воље, поред свег образовања, поред све граматике поред толиких речи, није био у стању људски саставити ни две реченице, а још мање разумети што кад се говори немачки. Откуда је то? Зашто дете да је научило толико, а он ништа? Реши се да иосматра рођака, како он учи језик... Једног дана отишао је с њиме у неку воденицу. Малишан је био сав блажен — све је хтео да види, све је хтео да чује, за све је питао, како се зове, за шта је. Кад су се кренули кући, дете је ћутало, погружено у мисли о — воденици. Тако час доцније, малишану се развезао језик. На ваљда десет разних начина весело је испричао, шта је видео. Хтео је пошто по то да има и он малу воденицу. Гуен му је начини, а његова мајка сашије му пуно врећица. Дечко је сад постао прави воденичар — врећице, напуњене песком, носио је у воденицу, ту их исипавао, потом пунио и опет носио на рамену. Радећи ово, непрестано је и говорио шта ради, употребљавајући све нове изразе, које је научио у правој воденици. Гуену се учинило, гледајући малишана, да је сад пронашао, како дете учи језик. У воденици детињи је дух био рецептиван — то је Фаза