Просветни гласник

756

ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК

његово све лисмено вежбање састоји се у преписивању онога, што се научило усмено и што ученик дотде и не види и које он сам и коригује, уз наставникову припомоћ иди без ове. Из овога довде већ читалац може добити неку слику о Гуеновој системи, а по нешто што му се сад чини нејасно, потпуно ће разумети кад прочита појединости о његовим сериским лекцијама, што ће одмах бити, а нарочито кад проучи две угдедне лекције, додате овој расправи.

II Гуен је рођен 1831. у Нормандији. Тако 1851., свршивши колеж у Се-у (8еез) у Нормандији, ступио је на универзитет у Каену, који се састоји од филозофског и правног Факултета. Гуен је пробавио у тој шкоди четири године и показао особити дар за фидозофију , тако да су му његови проФесори — нарочито А. Сћагта и С. Шрреаи — препоручиди да настави своје студије у филозофији у Немачкој, слушајући последнике Хегелове и Шелингове. Немачки је Гуен знао само читати, то му је било све знање, али га није одвраћало, да се крене на пут, надајући се, да ће му врло брзо испасти за руком, да научи тај језик међу Немцима и у Немачкој. Узевши собом препоручена писма, Гуен се 1855. крене у Хамбург, где је мислио, да ће брзо и од шале научити немачки, колико му треба, да почетком новог семестра може слушати универзитетска предавања у Берлину. У Хамбургу била је добро посећена академија; он се одмах реши, да у њој слуша лекције, како би се извежбао у језику. Али већ првог часа почео је губити наду, да ће језик баш тако брзо и од шале научити, као што је мислио — слушао је и слушао проФесора, али ни једне једине мисли, ни једне речи, није могао разумети, поред све запете пажње. Одмах је сео да проучи прво граматику. Већ за десет дана, вредан као што је био, свршио је с тим иослом — знао је сву граматику напамет. Како је био готов с тим, одмах се опет упути на предавања у акаденију, пун уверења, да ће сад бар штогод-штогод разумети. Слушао је и слушао и — ни речи није разумео, шта више није чуо ни један пример за силне парадигме, које су му тако свеже још стојаде у памети, а камо ли да је што разумео. Ово мора да му није никако било пријатно, али он није малаксао — то је био и остао човек гвоздене воље. Затворио се понова у своју собу и за само четири дана научио је 800—900 немачких коренова по књизи једног језуите; за осам дана превео је осам страна из Шилера уз речник, а за четири недеље проучио је и научио напамет целог Олендорфа. Радио је не одмарајућн се; сав одмор био му је у томе, што је по неки час проводио у радњи свога газде, који је био берберии, пажљиво слушајући разговор газдиних гостију. Све узалуд! Осећао је да и поред свег тог знања опет ништа, просто ништа не зна! У њему се заче жеља да што пре, и пре одређеног рока остави Хамбург и оде у Берлин. Мислио је да ће му тамо бити боље, да ће пре научити немачки. Дошавши у Берлин свуд је био врло добро дочекиван, али се одмах уверио, да из дружења с људма