Просветни гласник

НАУКА И НАСТАВА

755

коректан изговор у учитеља и ученика иди како у Немачкој кажу, тражи добро фонетичко школовање. Превођење с туђега на матерњи и с овога на туђ језик, споредно .је вежбање, које се може сасвим и изоставити. Уместо појединачних и по садржини никако невезаних реченида, тражи одмах у почетку лектиру, т. ј. ставове, везане у кратке приче, описе и т. д., а избор лектире ваља да буде према узрасту ученикову, да иолази од конкретног и блиског апстрактном и удаљеном, да се на свима ступњевима служи и очигледном наставом и најзад, да је национална, т. ј. да упозна ученика са целокупним садашњим и прошлим животом оног народа, чији језик он учи. Граматика, од почетка до краја, служи лектири и третује се индуктивно, од примера правилу. Језик се учи из самог' њега, зато нова метода избегава што више употребу матерњега на часу туђег језика. Вежбања у добром изговору и говорењу врло су важна. Диктовање и преиначавање или давање садржаја лектирних текстова и сдична вежбања, замењују превођење и чине писмена и усмена вежбања. Као што је речено Гуенова система има доста заједничких црта с овом новом методом. Доста, не све, јер против неких њених начела и појединости Гуен устаје с не мање жестине, него ш на стару. Ово су те заједничке црте тих двеју метода — т. з. нове методе и Гуенових серија: 1. Гуен полаже на говорење и говорни језик, и полази од гласа, не од писаних слова, само што иде још даље — аегов цео језиковни курс скроз је усмен; лектира додази тек кад се језик научи, а ова и ако се друкчије третује, опет чини заједничку црту сериске методе с новом. 2. У Геуна нема никаквог превођења, нити се оно може и замислити код њега. 3. Појединачне ставове без логичке везе Гуен исто тако, као и нова метода, не признаје за добро средство. Његов курс састоји се од кратких ставова, који су везани између себе логички и хронолошки, како он каже; лектире наравно нема у његовој чисто усменој настави; она додази тек кад се језик научи. 4. Гуен строго бира језиковну грађу према ученикову узрасту и полази од конкретног и блиског апстрактном и удаљеном и она је већ но себи национална. 5. Туђ језнк учи се из њега самога; матерњи се може сасвим и не употребљавати у настави туђег језика. 6. Граматика се цени, али као и по новој методи, учи се само из примера и несистематски. Као што се види, Гуенове серије имају доста што заједничког с новом методом, али он је противан у овој: 1. Лектири; она по њему треба да дође пошто се језик научи говорити. 2. Гуен се противи свакој Фонетичкој настави, нарочито т. з. фонетичким транскриицијама. 3. Учење по Гуену не треба да се помаже показивањем конкретних предмета, јер ово ваља да се оснива баш на иредставама, које су ученику остале у свести иосле дотичног опажања. 4. Гуен је противан диктату, преиначавању и свима другим писменим и усменим вежбањима и задацима сваке врсте на часу и код куће;