Просветни гласник

754

ПРОСВЕТНИ ГДАСНИК

ни најгенијалнији наставни планови, ни најдаровитији учепици, нити најсавеснија надзорна школска вдаст. И даље, замисдите сад најспремније наставнике, најдаровитије ученике, најсавеснију надзорну школску власт. Хоће ди бити успеха сад, ако наставни планови нису како треба ? Очевидно неће. Најбољи наставници не би могли поправити својим радом рђаве наставне планове. Неуспех би као и тамо био неизбежан. II овако да продужимо испитивање, дошли бисмо до закључка, да успех језиковне наставе поглавито зависи подједнако и од наставника и од наставних планова. Наравно да је за то највећа повика баш на та два чиниоца доброг успеха сваке језиковне наставе. При том никад није недостајало и озбиљних предлога, здравих и зрелих мисли о поправци језиковне наставе, који су били од утицаја и на званичне наставне планове и на већу бригу о спреми наставника, нарочито у Немачкој. 0 томе већ сведочи читава литература у тој и другим земљама. Али у целој тој светској књижевности о поправци тога злог стаља, нема човека. који је дубље ушао у то питање, које би се могло Формуловати како ваља учити туђе језике, но што је учинио Француз- Франсоа Гуен, са чијим језиковно-дидактичким мислима или краће, са чијом методом хоћемо у овим редовима да унознамо читаоце. Нисмо претерали, кад смо рекли, да је Гуен дубље но ико у последње време ушао у решавање питања о учењу туђих језика. Он је око тога пробавио цео свој век и иитање је претресао са сваке стране подједнако темељно, дошавши до резултата, који из дана у дан налазе све то више заслужено признање, шта више и код некадашњих његових највећих противника. Гуенове мисли о учењу туђих језика сасвим су противне т. з. старој методи. Као што је познато, она се цела оснива на граматици. Део по део граматике систематски се проучава и на томе „знању", ученик „конструира" на туђем језику реченице, које су му дате на матерњем језику, због чега ову методу зову и конструктивном и преводилачком. Иначе жив се језик учи као да је мртав, т. ј. као да се није никад говорио и не говори, дакле уче се само слова, мртви знаци за живе речи. Ученик може изговарати како хоће — и сами наставници по тој методи нису посвећени у Фонетичке тајне — главно је само да зна „правила" и да уме оно што има тачно написати ортограФСки и граматички. Да ли су „примери" — књиге за учење језика по тој методи обично имају два дела, граматичко градиво и „примере", који илуструју правила — да ли су примери из круга ученикова схватања, да ли примери илуструју живот и обичаје и друго оног народа, чији се језик учи, да ли ће ученик, научити тај језик и говорити и т. д., све је то споредно, и може сасвим слободно и изостати у тој методи, где се управо уче празне речи или боље празни ортограФски знаци. Против те методе, као и многи други одлични школски људи, Гуен је устао с неописаном жестином и с пуно успеха. По њему и многим другим, ова је метода не само бескорисна, него је и штетна и само је она крива за сав неуспех у учењу нових језика и у кући и у школи. Сама Гуенова метода, Гуенова системо или метода серија, има доста заједничких црта са т. з. новом методом , која је постала у току ово триестак година у Немачкој. Ова се у суштини састоји у томе, што у место граматике као етара, узима лектиру као средиште целокупне језиковне наставе. На говорење и говорни језик она јако полаже и отуда тражи