Просветни гласник

764

ПРОСВЕТНИ ГЛАСНЖК

рално удружење једнаких људи. Идеја која је натело његова састанка, јесте идеја бољега друштва . које он заиочиње. Његова је жеља да помогне људе да се дигну до човечанскога живота, да им да могућности да се оСлободе, ослобођавајући их од тнутрашњега ропства које је основ свима ропствима". 3 ) Секретар друштвени, Ј. Ш. Гијеје, коме нмам да захвалим за највећи број података који су употребљени при изради овога чланка, даје оваку одредбу: „то је лајичко удружење које има за циљ да развија вишу народну наставу, која иде за узајамним васпитањем грађана свију сталежа, које организује места састанака где радник може доћи, учити се, одмарати се и разоноднти се 2 )" Покрет за оснивањем народннх университета узео је неочекиване размере, и за кратко време обратио на се пажњу свију мисаоних људи, као што ће се у току овога чланка видетн, покрет- није од јуче, али је садашњу снагу и опсежност добио после моралне кризе кроз коју је Француско друштво нрошло последње две године. Незаконита и неправична осуда једнога јеврејскога капетана истакла је на дневни ред пнтања, која су основ друштва, и у одсудној борби коју су водилп цивилизација и варварство, људи су држали да „правда држи земљу и градове" и они који су хтели да враћају лепу Француску на сраман пут свето-вартоломејске ноћп и драгонада, у тој борби су нашли на једној страни университет и раднички сталеж, умне и Физичне снаге друштвене. И плод тога савеза интелектуалаца и пролетера јесте установа народних университета. I Пре, но што би се прешло на стање народних университета у Францускеј, од интереса је зауставити се на историји те установе у другим земљама 3 ). Пре тридесет година у Енглеској је ирво схваћена и остварена ова идеја. Трудом Бг. ВггсЊеск-л , 1867. године , основало се университетско ироширење, које је, као што име каже, имало за циљ да прошири наставу К0 ЈУ С У университети давали. Почев од 1884. године, каноник Вагпе1 почео је оснивати насеобине или университетске зеШетепГз, од којих ТоуићееНа11 у Лондону, са многобројним предавањима, библиотекама, друштвима за научне днскусије, за узајамно помагање, за забаву, ит., пружа веома леп пример. После тога, иодигла се Народна палата у Еа§1 Еи<1, у Лондону н различнти иолитехнички институти у Вогоидћ Коа<1, Ее§еп1 81гее1, ВееЈегзеа. У Нематкбј, носле изузетних закона од 1878., управљених против социјалистичке странке, а под утицајем Паула Маркса и Енгелса, оснивају се радничка књижевна друштва, под именима Лесингов Клуб, Клуб Хајнрих Хајне, Стара Тетка, и тако даље. Бг. Ернст основа 1889. Дарвиново друштво, које ускоро полиција угуши. После њих ничу Етичко друштво, Друштво за расиростиране народне наставе, Слободно народно иозориште, Школа радничкога образовања, коју је основао Либкнехт уБерлину и која је 1892. бројала на 5000 чланова. У Белгији у првом је реду Народни дом у Брислу, и Храм науке у Шарлароа. Обе те установе, које датирају од 1892, поступно су успеле, на-

х ) ЂиПеМп Лев ХЈптегаИеа рориГаггез, Китего 1. Рапн, стр. 5. 2 ) На истом месту, извештај главној скупштини друштвеној. 3 ) Опширно о томе говори чданак Жила Делваја у Векие Аев Ђепиез, од 15. новембра, и према њему израђен и проширен чланак Т. Жома у ЂгЂИоГћецие иптегвеИе, евеска за април ове године.