Просветни гласник

НАУКА И НАСТАВА

765

рочито њихова одељења за неговање уметности. Кооперативна друштва, као што је. Раднички савез, и Уогиг/г у Гану, створида су своје „народне домове", са библиотекама, читаоннцама, предавањима. Два университетска проФесора, Вендервелд и Леон Ликлер створише, према енглеском узору, университетско ирошмрење, са 25 курсова и 400 слушалаца. У- Фраицуској и ако не у том облику, иста ствар је одавна постојала. Последњи годишнл извештај Едуарда Петиа, главног надзорника јавне наставе, даје довољно података о продужним школама. Већ 1833. министар Јиво тражио је отварање школа за неписмене људе. Један закон од 1850. наређивао је отварање гакола за одраслију децу и шегрте. Виктор Дирпј, министар просвете за време Наполеона III, бпо је велики пријатељ продужних школа, ради тога израдио је код скуиштине два мнлиона динара кредита, и отворио 2700 вечерњих школа. После рата од 1870, када се нарошма нажња обратила на основну школу, продужне школе су јако спале и 1884. укинут им је кредит. Али пдејајејош била популарна, и са цпљем отварања продужних школа основа се 1890. годнне Наставна Лига са Жаном Масеом на челу. Благодарећн заузимању овога одличнога педагога и људи као што су Леон Буржоа и Фердинанд Бисои, питања о ноновној настави и пуковским школама дођоше на дневни ред. Један указ од 1895. наређивао је отварање продужних школа, и министри који су се ређали, Поанкаре, Комб, Рамбо, Буржоа, Лејг, одржавали су то решење у свој важности. Ресултат је био веома новољан : од 5000 курсева који су били 1894., у 1899. било их је 34.000. Томе треба додати још 5000 других курсева, које су давала друштва као филотехничко удружење, сасвојим „народним чптањима." Поред тога, друштва „школске узајамностп", „удружења бивших ђака" итд., знатно су помагала делу проширења народне наставе. И са приватне стране радило се на истој идеји. Иницијатива припада протестантима. Још 1883. пастор Фало основао је у кварту Вожирар једаи круг братског иомагана и социјалнога изучавапа. Круг су водили нроФесор Алиј е са ј ош неколико студената са теолошког Факултета. Исто тако ј едно друштво жена и младих људи, Добре Воље, приређивало је низ књижевних и музичних вечери за народ. Католпцп са своје стране нису остали скрштених руку. У истом кварту Вожирар постоји њихова установа Бразда, са салама за предавања и народна читања, са уметничким и књижевним читањима, чак и са периодичним органом. Али, и установа и реч народни университет иостала је иницијативом Жоржа Дехерма, бившег типограФског радника који је основао највећи и први народни университет у предграђу Сент-Антоан. Већ пре десет година око њега се ирикупило неколико радника; скуиљали су се у сали једне мале каване, и ту дискутовали различитк питања. У Фебруару 1896. године, покренуо је, уређивао и штампао један мали часопис: Кооиерација идеја, месечни иреглед иозитивне социологије, у коме је позивао интелектуалце и раднике да се удруже и заједно траже моралну и социјалну истину. Две године доцннје, априла 1898,') почео је књижевне, научне и моралне козерије. Најзад, пошто је прилозима сакупио неких петнаест хиљада динара, отворио је први народни университет.

х ) Види моју друштвену крсшику у »Делу 8 , свеска за април, 1898. годиие. 11РОСВЕТНИ гласник , I књ. 6. св., 1901. 52