Просветни гласник

ОЦЕНЕ И ШИКАЗН

905

зеп{|сеп1игп / = ,драча"-. Између бепИв и аепш-епипп разлика је зепИб ^ као између бор и борик, храст и храстик, врба и врбљак и т. д. 8*ас1шт = „стадиј, грчка мјера, дуљина од 200 метара иди 125 корака". Није истина. Стадија није нигда била = 200 мет. Зар је 125 корака" = ,200 метара"? ! гасЈо: „стругати, остругати": „стругати, обријати" \ Требатоовако аћгас!о: „остругати, острићи, ошишати" ( казати: гапе1опс1ео: „стрићи, острићи, бријати, обријати" / ге = стругати: с1етоп(1ео: „острићи, стрићи, ошишати" ) бријати; аЂгаЦеге = остругати: обријати (а не: острићи, ошишати); 1,опс1еге — стрићи, шишати (а не: бријати, обријати); сШопИеге = острићи, ошишати. Зар га(1еге значи обријати, а аЂга&еге — „ острићи, ошишати"?! Зар ГопсЈеге и сШопЛеге значеисто: „стрићи, острићи" ? Зар ГопЛеге значи „бријати, обријати" а АеШиЈеге нема (случајно) тога значења? Оваквих погрешака има врло много. Многим речима није значење добро одређено н. п. еуИађа = „слог" (у њиве?), ђгасае = „хлаче" (које хлаче? — чараие или чакгаире?), сгсћогешп = „водопија, андивија", сипипит= „кумин": Треба уз обе ове речи додати: (биљка), и т. д. Г. Д. мис .1И, да је етимо .10гија гатање, за то он каже, да су речи НПх и е/л'§, 81 ;ег1;о и дао/Јга м итд. сродне. Иначе је етимологија у њега непромишљена- н писана за то, да се квари чиста хартија. Срећом је нема много. Сродне се грчке речи негде спомињу н. п. код та!;ег, ра^ег, зосег, Лотив, а§о, &го, с!ио итд . а негде не спомињу н. п. код зех, вер1ет, ос!о, Лесет, с!о1из, паи1а, рез итд . Требадо би изоставити из овога речника погађање и друге ствари, које нису ученицима потребите н п. да је рапГ8 „од разсог", да су Нурег1огег загорци, да је реч јепевГга сродна с грчким глаголом сриСга, да је ашшз „мјесто атпиз „круг, вијенац итд. Штамиарских иогрегиака има прилично много: види н. п. код аппто, ћићикИог, С1гса, сотрИит, Нотегиз, ћауасгит, П^ио, регсШиз, Рћагоз, р1а§а, р1ап§ог, ргапсИит, 1. 2. дшз, геуосаћШз, пра, ги1)1(1из, 31П(]иа, зићзЈсПит нтд. Много има таквих штампарских погрешака, које сасма кваре смисао н. п. гетосађШз (ас!ј.) „дозован повратак„, пра = „обала, ријека,. бријег" итд. II Премда у ствари има знатних погрешака, ипак мислим, да су у речнику „за школе" још знатније погрешке у методу. Многа дела, која су „славни" научници писали за школе, бациће методика у блато. Многи добро пролазе пред неуком светином, кад употребе иознату слепарију: „с!е дизШшз поп ез! сПзри1;ап(1ит".