Просветни гласник

свој носебпи патписни лист с нотребшм предговором, прсгледом садржппе 1г регистром — издвојити и засебно повезати као књига што објашњава ливове, ко.ји се могу но вољи и личном иахрђењу- различито разређивати. Нарочита ,ј.е нажња обраћена на савршеност уметничке израде, која је поверепа најбо.им таквим заводима у Европи. Уверени смо да пећемо бити ностидни ни иред својима ии пред туђинама. Веднки је, хвала Богу, избор, који даје једновековии живот васдедога Народа Српскога. Да 5и, нак, у одабирању грађе оило и реда и нвстунности, узет Је џглав^фм за осиову ред хрриолишкп. Али ће се од њега п одступити у неколико — управо само у то.шко колико је потребно да свака свеска нриказује^, по могућности, нреглед већег броја српских покрајина, и да, по занимату н карактеру лица, буде што разноврсиија и пнтересвија. Имајући све то на уму, прве трн свеске доиосе ове ликрво с кратким !КИВотонисима: I. Доситије Обрадовнћ, владива Петар I, Карађорђе Петровић, Кнез Мнлош Велики, Сава Текелија, Филии Вншњнћ. II. Никола Лун.евица, митроиолит Стефан Стратимирови!,, Вук Ст. Караџић, Јоваи Гав])иловнћ, Кнез Ино Семберац, Сима Игумаион. III. Јеврел Обреновић, Алекса Ненадовић, Илија Вирчаннн, Сима Неиадовић, Димитрије Давидовић, Никола Томазео.

Пре но што смо нриступпли извршењу овога предузећа, ми смо се споразумевали с највиђепијим књижевницима срнским. У стању смо објавити да сусви, на ко.је смо се обратили, обећали своју помоћ да наша замисао буде шта боље извеДена. Та ће госнода бити на руди Г. Андри Гаврилоинћу, нрофесору у Београду, који је главни уредник овога дела. Спораау-мели смо се и са нашим српским уметницима с.шкарства, ко.ји иа овом делу већ у велике и раде. Наш врли н иризиати удетник г. Урош Предић израдио јенатписни лист. Сви су културии народи већ добили овак1!9 нрегледе својих зпаменитих људи у XIX веку. Сад га, у име Вожје,.добија и.-Срлски Народ, до кога стојп да п овом приликом нотврди свој ноложај иа Словенском Југу, да нокаже и докаже осталој браћи нашој Словенима, на и туђину, да је .Српски "Народ крај небројеиих патњи и зала знао себе одржати и одштовати синове, којих се васцело Српство с ноносом сећа и којима се подичитн молсе. Ми нредајемо српском двадесетом веку као аманет ово српско дело, нека га чува и ноштује, нека се на њега угледа, јер сумњамо, да ће и једно будуће столеће бити у стању, та у таквим групама однегује синове као што је то учинио XIX век. То беше буран век за васцсло Српство, јер се у њему нружаху такве нрилике: да се могао одликовати владар, војсковођ, јунак, песник, књижевник, композитор и добротвор. Да ли ће те ирилике пружити и двадесети век, то је нитање, на баш за то прегнимо сви да узмогнемо ово огромно дело крају прнвести, јер оио ће нам бити за вечита времена од велике користи, а служиће нам на дику и понос. Прве три свеске кећ су готове. Нарочито смо сачекали да се ове три свеске сустигну, само да бисмо ноштованој публици показали и доказали, да смо овај посао најозбиљније предузели, те да нема иикакве бојазии, да би се аапочето дело могло црекииути. Прва свеска разашиље се 1 (14) јула 1901 год, Ми смо у ово највеће и најзнаменитије књижевно издање српско уложилп огромна средства материјална, што ће лако појмити свак, који јо и мањи сличан посао кушао. Али да би издање ово, коме је нил, и да оплемени и да иоучн, што внше продрло у Народ, ми смо одредилн цену најнижу која се могла учинити, а то је: СВАКА СВЕСКА СТАЈЕ 3 КРУНЕ И/1И 4 ДИНАРА Ко жели да се нретплати на ово целокунно монументално дело, нека нам пошље ноштанеком упутницом 3 круне (или 4 дин.) и тачно своју адресу, а будуће свеске слаћемо тачно свакога нрвога у месецу. У-најлепшим иадама, оста-јежо "с ноштовањем На Духове 1901 године Загреб — Веоград. 1 УПРАВА СРПСКЕ ШТАМПАРИЈЕ (деоничарско друшгво) -/ Загребу.