Просветни гласник

КЊИЖЕВНИ ОГЛАС

ЗНАМЕНИТИ СРБИ Х1Х-ог ВЕКА Л Српски је Народ предао вечности свој деветнаести век... Обично се узима, да је минудо столеће дошдо наглашено страшним бурама; да му је на освитку судбина наменила задаћу ооухватити крупна и необична дела народа и иојединаца на свила нољила, где се снага рода људскога имада објавити. У суморном завршетку минудога стодећа многи су о њему изрекди суд који, у кратко сведен, гласи: деветиаести је век оставио највећу задаћу своју. највидније обедежје бића свога — питање о народности — неоддучено! И Српски Народ може потписатч тај суд. На ипак — мииудо столеће ие прође за Народ Сриски тих.о ни на празно. Ако Парод Српски и бедежи у њему многе преварене наде и многе откдоњеие успехе, ипак је радом својим, борбом на свима пољима часнога дедања, не само казао свету да је жив, већ је дао толике доказе свога узвишенога и племенитога бића, да је извојевао себи права и признања у колу просвећених народа евроиских, да је задобио за се љубав и одушевљење највећих умова и најбољих представника првих народа. А како Српски Народ стајаше у Деветнаестом веку међу својом словенском браћом? Место одговора довољно је сетити се коднко иитереса за њ. колико љубави према њему, показиваху сдовенски бееамртници: Копитар, Добровски, ШаФарик, Востоков и онај сјајни поменпк њиховнх другова из -свих ндемена словенских. Па шта бејаше то што у томе стодећу изазва толику пажњу просвећенога света према васделом Народу Српском? Многе су одлике тога доба: праска пушака, која у лепој ШЈмадији објави да је настало ново доба; звекет ханџара, ко.ји у кршној Црној Гори нигда и не бејаху стављани у кориде; њима слична борба готово у свима другим покрајинама српским а у различитим периодима минулога стодећа; пробуђен дух народпи, ко.ји се у свој величшш својој јави кдасичним народиим несмама српским. Ту бејаху, лосебпде, први синови рода нашега: умни Доситије, ђенијални Вук, учени Даничић, неуморни Панчић. заслужни Мушидки и Мидутиновић, бесамртни Његош и Бранко, учени Томазео и Пудић, бдаги Боројевић и мудри Љубшпа, изрази душе народне: слепи Вишњић и 'Буро, ведики добротвори: Зелић и Текелија, Гавридовић и Игуманов. А шта тек да речемо за вдадику Светога Петра, за Вожда Карађорђа, за првога Кнеза Милоша Ведикога, за див-јунаке: Бирчашша, Ненадовића, Синђелића, ХајдукВељка? А колики је, опет, списак свих оних великана из свих иокрајипа сриских, који достојно могу стати норед наведених великих имена!... Ко их гдеда бљеште му се очи! II сад — хоћемо ли та, и таква имена нредати само историји, да се њиховим делима диве тек позни нараштаји, да се тек нека иокодења на њима уче како треба за народ живети, радити п мроти? Или ћемо — за срећу своју, за славу рода свога — заћи са сјајним номеником имена њихових по свему Српству, од доаа до дома, од школе до школе, из дркве у цркву, са славе на саборе, и показати своме народу шта је дао дух његов у минуломе столећу, те га храбрити новом сиагом и изазивати на нова, Богом благословена, дела? На таква се питања одговор сам собом јавио: не плашећи се труда ни жртава, брига и несаница; не бојећи се да нас Народ неће разумети; не очекујући да нас неће нотпомоћи; а у уверењу да тиме вршимо своју српску дужност Сриска Штамаарија у Загребу ареглаје да Народу Соаско.и да дело, у коме Ае се — сликом и речју - огледати велики дух његов-у иајбољим му синовима из свих земаља у којчма Србин живп, те још једном изазвати иризнање ученога туђега света арема богатом духу рода нашега. То се дело золе: Знамонити Срби деветнаестога века. Дело ће изићи у 36 свезака, свакога месеца тачно по једна свеска, почињући месеца 1. (14.) јула 1901. год. Свака ће свеска имати но шоет ликова, који ће бити израђени на невезаним посебним картонима, ведичине ведиког кварта, после сваких шест ликова долазе кратки -животописи тих дичности. Они ће се штамиати на најфинијој хартији исте ведичине, и тај ће део имати своју засебну нагинацију, која ће се продуљивати из свеске у •евеску тако, да ће се на завршетку мбћи тај књижевни део — који ће тада добити