Просветни гласник

ОЦЕНЕ И ПРИКАЗИ

907

значење у речи; &ив, гапиа, озИит, рог!;а, та1тае. Не може знати, шта је ММбсит а шта је таГ^а, шта је тШит а шта је ратсигп ит. д. III Г. Д. различито пише страиа имена, н. п. Адцибијад, Декроп, Цербер, Циклоп, Цимон, Цир, Цирена, Цирка (Сп-се) и т. д., поред тога пише: Адкидама, Керамик, Сикијон, Тукндид, Ферекид и т. д. У азбучном реду пише: ЦеФал., Хадцедон, Сцир, Сците, Сцитски и т. д. а норед тога: КеФал (код Ргоспз), Халкедон (код Хепосга^ез, Тћгазушасћиз), Скир (код ТусотеЛез), Скићани (код Аиасћагз1з), скитски (код Тћегосктаз, Тотуш) и т. д. Ученик може мислити, да су Сците и Ски&ани два различпа народа. За тим пише: Шпарта ит. д. Шпартак, уз то: Сперхеј, Сполециј, Спурина, Стабија, Стагира, Статилије, Стације ит. д. Властита имена гради г. Д. сад од основе сад од номинатива, а не држи се никаква правила н. п. Бијант, Димант (Бутаз, амИа), Каламид, Опунат, БелероФон, Калхас (Са1сћаз, апИз), Полукс, СиФакс и Ксвнофон итд. И иначе има у језику знатних погрешака н. п. град Секванаца (код УезопМо), град Битурига, Суесијона, Едуа (код Коук)(1шшт), оток Егејскога мора (код Ме1оз), војвода Ахајаца (код Хепагсћиз), мати Минотаура... (код Разјрћае), брат Јупитера и Плутона (код ХерШпиз), град Цилдције (код 1ззи8), лука Илирије (код Хутрћаеит) ит . д. Треба: секвански (битуришки...) град, брат Плутонов, лука у Идирији и т. д. Тако и: чиним расаасти сс код Нцие^аао, неодлучник код ћаез11а1ог, иодјармити (људе) код ГсаеН (према ип!егјосћеп), аредшастник код ап1есеззог, иоименце (м. особито) код ресиз, Тугашпо и т. д. [патепШћ — 1) по имену, иоименце (н. п. казивати), 2) особито; за то г. Д. и онда каже иоименце, кад треба рећи особито (патепШсћ, ћезопДегз], строј код са^арића (м. сирава као што стоји код ћаШз1а), „зид, јаму, повући, тигит, 1'оззатдие..." (рег<1исеге). Како се то зид и јама вуку?! КћоДоз је л оток на обали Мале Азије". Ко јејош видео оток (острво) на обалиР „ Један и други" (с1ег Ехпе ипс! <1ег АпЛеге) = 1) поппиИиз. 2) пошшШ!

Према овоме се може рећи, да је ово слаб речник. Онаквих погрешака у ствари, као што су напред поменуте, могло би се исписати неколико стотина. И у језику има знатних погрешака. Ипак мислим, да су најзнатније погрешке у методу. Речник Јована Ђорђевића биће и у ствари бољи од овога, а у методу је без сумње бољи, а то је знатна ствар. Између латинских речника на немачком језику бољи је од овога речника н. п. Ингерслевов речник. Кад човек има на уму, да је ово речник Ђ за гиколе ", онда се може рећи, да је врло на лик , на Павчеве и Курцијеве куиусаре, којима неуки људе муче децу у средњим школама. В. Ђерпк