Просветни гласник
б е л е ш к е
909
Исте те године 1836 установљен је општн надзорннк наставе, да врши надзор над учитељима и да им даје упутства у њиховом раду. Србија је тада бројала 62 шкоде, од којих је 26 издржавала држава, 27 школа су издржавале општине и 9 је школа било нриватних. Учење у овим првим школама било је посве рудиментарно: оно се ограничавало само на читање и писање; метода обучавања била је чисто механичка: не водекп рачуна о томе да деца разумеју смисао лекција, учитељи се задовољавали тиме што су их терали да знају на памет садржај нзвесног ограниченог броја педагошких дела, од којих ни они сами нису ништа впше знали. * Али иочевши од 23 септембра 1844, једна еерија смишљених закона променила је све ово у основи, и додигавши ниво образоваан., ови су закони дали мало по мало основној настави у Србији онај полет и развитак којије она данас постигла. Једино захваљујућп овим новим мерама,- које су долазиле од кнежевске владе, број школа је рапидно пошао у напред. 0 овоме најбоље ће нам посведочити овп бројеви:
Године
1845
било
је
173 школа
, 187
учптеља
5847 ученика;
11
1855
>5
;;
247
306
11
9716
11
1865
11
11
321
399
п
14694 „
11
1875
11
11
534
667
11
23238
11
1885
11
11
565
925
11
41703 „
11
1895
11
11
977
1816
11
73522
11
1899
11
11
1105
1921
11
85887
Овако
стање
ствари показује нам
да се број ђака скоро правилно удвајао
сваке десете године. Године 1856 један закон о осн. школама прописао је да свака општина која броји више од 400 домова отвори школу; села пак која би била мање насељена имају се придружити поменутим општинама. Овај је закон први закон у коме су поменуте и девојчице. После овога читав низ прописа постепено али стално нроширује програм основне наставе у аритметици, моралу, вери и свима другим основним знањима. У 1857 и 1863 учење граматике, историје и географије постало је обавезно. 1863 један закон поделио је учитеље на 10 класа; њихове плате које варирају од 500 до 1500 динара стављене су на терет државног буџета, али оиштине су им дужне дати стан и огрев, било у природи или у новцу. Овим законом створен је такође и један фонд за пензије учитеља оба пола. Ове исте године основана је у Београду једна виша девојачка школа, из које ће у будуће изпћп скоро све учитељице основпих школа. 1870 влада је установила у Ерагујевцу прву школу искључиво намењену за образовање учитеља. Иста таква школа отворена је 1880 год. у Нишу. Закон од 1882 унео је неке поправке у појединости стања које је иостојала, на послетку 26 августа 1898 донесен је закон о народним школама. Садашњост Први прописи који се односе на подизање школских зграда датирају од 1881 године; министар грађевина је, у оном времену, према одредбама горњих прописа, саставио впше планова — типова, према којима су требале све општине да предузму грађење својих школа. просветни глаоник 2 књ. 7. св., 1901. 61