Просветни гласник

наука и настава

843

сандрових наследника. Описао је незнатније војсковође (на пр. Датама, Еумена и друге), а знатније није (на пр. Формијона, Никију, Демостена, Бразиду, Филопемена и спартанског краља Клеомена III). Поједине су биографије несразмерне према знатности појединих славних људи. Тако Аристидов живот има 3 с., а Еуменов 13 с. У историји и географији има погрешака. Характеристика о ком војсковођи често је некритична. У описивању поједине људе више пута ирецењује и хвали тако, да се читаоцпма чинп да је онај најбољи, о ком читају. 0 тим људима радије говорн добро него зло. Главне догађаје, које често и не спомиње, не одваја од споредних, а у описивање уноси многе причице. Као изворе помиње сам Непот Тукидида, Ксенофонта, Платона, Теопомпа, Динона, Тимеја, Силена, Сосила, Полибија, Сулпиција Блитона и Атика, приче, што су му причали поједини људи, Ханибалове списе, Катонове говоре и оггдтез , Цицеронове списе, особито Цицеронова писма Атику.') И у изворима је некритичан. Многе главне изворе не помиње (на пр. Херодота) или од извора узима оне, који су мање значајни. На неким местима наводи више извора, од којих је употребио само један. Непотов је стил прост, без великих „уметничких периода., али са реторским украсом и сентенцијама. У кратким је реченицама стил правилан, а у периодима су честе анаколутије. Поједини су одељци без везетако, да стоје више као засебне појединости него као целина. С тога се одељци почињу често заменицама и адвербима Мс и гпет. У реду речи често су речи, што стоје заједно (супстантив и његов атрибут), растављени реченицом, а глагол је пбмерен често с краја и метнут папред, али оиет ближе крају. Краће речи, као прономен гз, често стоје иза глагола на крају реченице. Због таквог је реда речи Непотов стил монотон, а према Цицеронову стилу је и погрешан. У речима је језик сиромашанПоједине су речи нрема класичком језику застареле. У главном Непотов стил показује особине говорног језика, које се обично налазе у писаца, који се нису нарочито поучавали у реторици. Како се у рукопису очувало 23 биографије неримских војсковођа (заједно са прегледом краљева) под именом Емилија Проба, то се стане мислити да писац ових биограФија није Корнелије Непот, већ Емилије Проб. У рукопису се иза тих биограФија налази и један епиграм од 6 дистиха, у којем се говори да је неки Емилије Проб посветио једно дело* једном цару Теодосију, вероватно Теодосију II. Како се у епиграму казује и то, да се Теодосије радује песмама, то се може узети да је Проб послао цару само сагтша, да, дакле, Проб нема ништа са биографијама великих људи. Проб, дакле, хоће да каже да шаље цару књигу, којој је

Согп. Кер. А«. 16, 8 Еј ге1 зип! шсИмо ргае1;ег еоз Нђгов, т ^шћиз <1е ео{асИ тепИопет. сјш т Уи1§и8 вип1; е <1Ш, веЛесЈт уоЈитЈпа ерЈвШ1агит а1з сопзшаШ еше ивдие ас1 ех1гетит 1етрив ас1 АШсит т !88агит.