Просветни гласник

846

ПРОСВБТНИ Г.1АСНИК

говору Цезара и Катона') (сЈ. с. 51. и 52.), који су говорнди у сенату, када се оддучивало, како да се-казне похватани завереници. Ти су говори верна сдика тих знаменитих људи (с!'. с. 53. и 54.). Изврсни су н говори Катшшнини (V. с. 20. и говор војсци с. 56.). Увод (с. 1.—4.) и опис Катилине (с. 5. и 15.) и Семпроније (у. с. 15.) освајају читаоца. Као изворе могао је употребити Цицеронове говоре (огаИопез ш СаШГпаш), сенатске записнике и одлуке, Атикове и Цицеронове списе о Цицеронову конзулству, а уз то и оно, што је сам доживео и видео, и што су му његови савременици причади. ћ) Монографија о рату с Југуртом (ЂеИит ЈидмгТтшп) , који су Римљани од 111-—105. године пре Христа водили са нумидским краљем Југуртом. Носле увод& о општим приликама казује нам, зашто хоће да опише тај ведики и љути рат, који је вођен 6 година са променљивом победом, и догађај, кад је први пут поведена борба против племства. 2 ) Салустију је била намера, да покаже, да је за неуспехе првих година у том рату криво покварено племство, које је после угушене буне браће Граха имало сву власт до доласка Маријева. Та се намера најбоље показује у говору народног трибуна Мемија (т. с. 31.) и Марија (с. 85). Племства се дотиче на више места. 0 великашкој странци и њену вођу Сули и другима говори непристрасно. Да је непристрастан, види се и по том, што казује и Маријеве мане (сГ. с. 92, 6 и 94, 7). Изврсни су 'ћу и говори Миципсин (с. 10.) и Адхербалов у римском сенату (с. 14.). У монограФИЈи има и један географско-етнографски одељак о Африци (с. 17., 18. и 19.), један одељак о партијским борбама у Риму (с. 41. и 42.) и лепа прича о родољубљу браће Филена из Картагине и о њиховој смрти (с. 79.). Како је Салустије у „новој Африци" био ргосопзи1 сит ппрепо, то је он добро познавао и земљиште, на ком је вођен рат с Југуртом. Као изворе употребио је Сизенине 3 ) и вероватно Сулине коментаре, а и неке картагинске књиге краља Хијемпсала 4 ) II, сина нумидског краља Гауде (V. с. 65, 1), који се са Сулом борио против Марија. с) Шз(оггае у 5 књига, главно и највеће Салустијево дело, које обухвата време од 78.-67. године пре Христа, то јест време од Сулине смрти до развитка Помпејеве моћи у поморском рату. Салустијева је историја наставак изгубљене историје Луција Корнелија Сизене (119 до

г ) Оба та говора превео је др. Јован Туроман (у »Сриски илустровашш новинама«, Нови Сад 1882. год.). 2 ) 8а11. ће11. Ји^игЉ. 5, 1 Ве11ит зспрШгиз вит, сјио(1 рорикгз Котапиз сит ЈидигЉа, ге^е Шишс1агит ^еззН, рптит ди1а та&пит е1; а1гох тападие т1с1ог1а 1'ик, Дећјпс ди1а (;ипс рг1тит зирегћјае поћИИаИз ођујат Иит ез*. 3 ) 8а11. ћ. 1и^игЉ. 95, 2 е(; Б. Згзеппа ор(;ите е<; (ИИ^епИззите отп1ит, 0[и1 еаз гез (Ихеге, регзе си !;и8 рагит пи1и Нћего оге 1оси1 ;и8 у1Ле1;иг. 4 ) 8а11. ћ. Ги^игЉ. 17, 7 Зе<1 сјш тог1а1е8 тШо АМсат ћаћиегт(;,... Јатеп, иИ ех Нћпз Ришс18, дги ге^з ШетрзаНз сНсећап4иг, 1п1егрге (;а(;ит иоћ1з ев(;.