Просветни гласник

1032

ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК

Дименсије: схабљика је висока 20—30 см.; доње је лишће широко 2—3 см. Грозд је дуг 6—8 см. а широк 3—4 см.; усна је 12—15 мм. Ова је биљка диван украс планинских млака, у којима је често задружна. Сродна је са 0. 1аШоИа Б., која се одликује зашиљеним, разведеним лишћем, обасутим црнкастим мрљама, ужим и дужим приперцима, збивенијом цвашћу, ситнијим цвећем отвореније боје, усном дубоком троделом и дужом мамузом. До душе, није ни 0. сог(П§ега увек типски развијена, те има по некад примерака ужег лишћа и нешто ситнијег цвећа, али Форма и боја цвећа остаје увек константна. Геогр. иреал: Банат, Ердељ, Босна, Херцеговина, Бугарска. 17. ОгсМз 8ассг(ега Вгодп. (Синон., 0. тасес1ошса бгбћ. 0. 1е1га§опа НеиН'., 0. тасгоз^асћув Тт.). Расте покрај- планинских извора под Бабиним Зубом и Тупанцем (сравни: Адамовић „о вегет. југо-ист, срб. стр. 24.), око извора Топлодолске Реке, код Бате, Ервавих Бара и већине осталих већих извора на Старој Планини, за тим на Власини, Стрешеру, под Обликом, Кукавицом и у Копаонику. Цвета јуна, јула. Каћунице су дуге, зашиљене и шапасто дељене. Стабљика је подебља, шупља и лисната. Ллннће је зелено, без икакве мрље; доње је широко-овалпо, горње ланцетасто и зашиљено, а најгорње је ланцетасто-линеарно и сужено. Цваст је збивена, у обиму цилиндрична. Приперци су при основи ланцетасти. при врху дуго зашиљени а исте су дужине као цвеће или чак и дужи. Цвеће је љубичасто-ружичасте боје; усна је црвено пругаста, скоро до половине је поцеиана у три подједнака режња, који су при врху сужени; мамуза је надута, дугуљаста и исте дужине као плодник. Дименсије: стабљика је висока 30—50 см.; доње је лишће широко 2—4 см., цваст је дуга 8—10 см., и скоро 3 см. широка; мамуза је 1 см. дуга. Сродна је са 0. таси1а1а Б., али је у ове потоње стабљика много нежнија; лишће уже, пегаво (са црним мрљама); приперци мање зашиљенн и једва су исте величине као цвеће; цвеће је ситније, мамуза краћа од плодника. Геогр. ареал: јужна Шпањолска, Сицилија, Грчка, Македонија, Херцеговина, Тесалија, Бугарска, Банат, Ердељ, Влашка, Византнја, Јерменска, Л икан. Фамилија СагуорћуНасеае Тогг. Отау. 18. Угзсагга аГгоригригеа Сг8ћ. ?(, Принова за Флору краљевине (сравни: Адамовић: А11§ет. ћо1ап. 2еИзсћ. 1896.) По камењарима и шумарцима нарочито брдских крајева. На Басари, Видличу, Столу, Кукли, Ракошу. Цвета од маја до јула.