Просветни гласник

НАУКА И НАСТАВА

1031

настим перигоном, чије су кришке овално-елиптичне а имају широку уздужну љубичасту пругу. Расте на Пљачкавици, Ерстидовиди, Карпини и другим брдима око Врање. Цвета Фебруара и марта. 14. Сгосиз (ЉгузапТиз Негћ. !}, (Синон. Сг. зи1рћигеиз Сгзђ. поп. Кег.). Расте по каменитим пашњацима око Градашнице, Костура, Суводол.а; на Белави, Седдару; око Бабушнице. Цвета од Фебруара до конца марта. Сродан је (због Формације чена) са Сг. МНогаз МП1. а не са С. тоезгасиз. Код њега се опне не расиадају у жшшце, има цвет подбочен двојним тудузом и у опште је ситнијег раста. Теогр. Ареал: Србија, Бугарска, Грчка, Битинија, Фризији. паг: сИггпиз Уе1. 8ир1. П. Ђи1д. стр. 264. Разликује се од типске врсте већим перигоном отворено жуте боје са пошироко едиитичним кришкама. Расте по камењарима и шибљацима изнад седа Преображења бдизу Врање. Цвета марта. 15. Сгосиз 'оеЛгкЈгепзГз Негћ. ?[, (Синон. ђа1сапеп813 Јпка) (сравни: Панчић: Дод. Ф.л. кнеж. Срб. стр. 222). По шихнинским пашњацима и иредаллпским пределима на Миџуру, Крвавим Барама, Три Чуке, Вражијој Глави, Бати. Цвета априла, маја. Геогр. ареал: Грчка, Бугарска. ■тг: 1епигј'о1гиз УеЈ. 8ирр1. И. ћи1§. стр. 2(34. Раздикује се од типске врсте ситнијим цвећем и теснијим динеарним дишћем. Расте на Кумаревској Чуци до Врањске Бање. Цвета марта. Фамилија ОгсћЈЈеае Б. 16. ОгсМз согеИдега Гггез (Синон. 0. ћозгиаса Веск. ^ез^е. Уе1 Г1. ћи1§\) По мдакама, тресавама, барским дивадама и поред пданинских потока око Копрена, Бабин Зуба, Равног Бучја на Старој Пданини и на Копаонику. Цвета јуна, јуда. Каћунице су шапасто подељене у дуге режњеве. Стабљика .је усправљена, шупља, при основи љуспастим рукавцима омотана. Љшће је зедено без икакве мрље; доње је широко-едиптично, горње дугуљасто и усправљено, при основи сужено а при врху зашиљено. Цваст је рехава и растресита. Приперци су широко-данцетасти (често овадно-данцетасти), зељасти, нешто зашиљени и имају по пет уздужних нерава, а ведичине су исте, које и цвеће. Цвеће је крупно, љубичасто-пурпурне боје; перигонови дистићи су сви затубасти и подједнаке дужине; усна је широка, квадратно округла, ивицом рецкаста или цеда. Мамуза је конична и за половину краћа од пдодника. просветни масник , II књ. 8. св., 1901. 69