Просветни гласник

НАУКЛ И НАСТАВА

1045

5. Држава, окрузи, градови основаће у корист питомаца интернаткиња и полупанеионаткиња, ученица или учитељских приправница (е1етев таИгеззез) благодејања, чији ће број бити одређен у основном уговору, утврђен између министра, округа и општина, где завод буде заснован. Бдагодејања ће се даватп према резул/гату испита, који ће се извршити пред комисијом, коју министар одреди. Благодејања ће по решењу те исте комисије моћи бити и одузета. 6. Настава обухвата: 1. моралне поуке, 2. Француски језик и још макар један од живих, 3. стару и нову литературу, 4. земљопис, 5. Француску историју и преглед историје опште,'6. математику, Физику и природне науке, 7. игијену, 8. кућевну економију и ручни рад, 9. нека знања обичајног права, 10. цртање и моделовање, 11. певање, 12. гимнастику, 7. Но жељи родитеља религијску наставу у интернатима вршиће духовници различитих вероисповести. Њих ће одређивати министарство просвете. Они неће становати у заводу. 8. Средњешколским заводима може се придати нарочити курс из педагогије за ученице, које се спремају за учитељску службу. 9. Према испитном резултату издаваће се сведочанства ученицама, које ће походити предавања јавннх средњешколских завода. 10. Сваки завод биће под управом управитељке. Обучаваће снаге мушке и женске (ргоЉззеигз ћоттез ои 1еттез), које буду имале прописане сведоџбе. Разред, у којем обучава учитељ, биће под надзором учитељке или подучитељке. Кад се тај предлог комисије упореди с првобитним предлогом Зее-а, излазе одмах на видик ствари, које се не слажу једна с другом и на које се односи сав рад скупштине и сената. Ту је на једној страни питање, да ли треба да постоји право и дужност заснивања средњих школа девојачких, да ли дотадашњи манастирски заводи, под управом свештеничком, и приватне школе не испуњавају боље задаћу васпитања девојачког, да ли та државна монополизација девојачког школства неће имати последице противне потребној слободи, и поглавито, како ће се држава понашати према религији као уџбеном предмету у тим школама, хоће ли га признати или ће за њ тражити награду у конФесионалним моралним поукама; на другој страни, да ли се прима начелно уређење таквих школа, треба ли оне само да буду екстернати, који би се на првом месту бринули за образовање разума у девојака, остављајући њино васпитање породицама у кући, или ти заводи треба да имају Форму лаичких интерната, који би и на пољу васпитања успешније могли водити борбу са манастирским школама. На све то односе се дебате у парламенту, које садрже много значајних поука нарочито с гледишта културно историјског.