Просветни гласник

1050

ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК

је хришћанска жена. Против ње управљате сада нападе своје; на њу се тужите, да је за друштво иогибна, а ми смо принуђени модити вас г да будете пажљиви према успомени мајака наших и вери сестара нагаих." Сћезпе1оп^-у је одговорио Ји1ез Реггу. Замерао му је, што је ствар представљао и сувшне црним бојама. С нагласком је тврдио, да држава хоће да даде свида вероисповестима потпуну слободу и самосталност, и да тога ради наставу религијску треба поверитн једино духовницима појединих вероисповести, а не даје држава ОФИцијално удељује. „Потребно је, да настава религијска заузме место, које јој припада, потребно је, да, ако не мислите улазити у борбу науке с религијом, о чем сте недавно говорили, наука буде господар, сама за се, потребно је, да иде уз религију, али тако да од н>е не зависи". Од осталих говора у сенату заслужује још само пажњу разлагаље војводе Ае ЈВгодНе. Не верује много обећаваној настави у моралу. Из основа се разликује обучавање у моралу, како је удешено на лицејима за мушкарце, од онога, које се предлаже за женске лицеје. У лицејима за мушкарце у истини моралне поуке граде део ФилозоФСке наставе, прожете су филозофским духом, полазе од основних претпоставака о егзистенцији божјој, бесмртности људске душе, разлици тела и дз г ше, слободи људске воље, једном речи, граде једноставан, сталан поглед на свет према спиритуалистичком систему. Оно пак, што се предлаже за девојачке лицеје, са свим је друге природе, Ту обучавање у моралу не зависи ни од религије ни од ФИлозоФИЈе. „Ја велим, да не знам ни једног бољег дела о моралу, које не би припадало овом или оном филозофском правцу". Полази се од тврдње колико површне толико недоказане, да егзистује само један морал природни, свеопшти, који не зависи од религијских догмата као ни од филозофских учења. То је гледиште посве погрешно. Ако не желимо, да се наше обучавање сведе на просто уливање прописа казненог законика, већ да продремо у властити извор моралног осећања и деловања наићи ћемо на сваком кораку на питања која се не могу одвојити ни од религије ни од Филозофије. А као год што у религији и филозофији нема једноставности, тако је исто не може бити ни у моралу, тако да би се у његовој догматичкој Форми могао младежи пружати. Једни тврде, да морална правила зависе од божјих закона, усађених у срце људско; други налазе извор морала у различности начина деловања с благотворним и неблаготворним последицама за појединца и друштво; трећи опет моралну способпост човекову објашњавају као непосредан осећај симпатије, која гради део душевног бића човечјег. Еако ствар треба решити између тих назора и објашњења, где ће се наћи стално земљиште, о које бисмо се ослонили, да морал, који хоћемо да заведемо у школама, буде заиста самосталан, независан? Једном речи, то је немогућно — мањ ако се хоће да та.ј морал буде без икакве сталне подлоге. А к томе иитању, које на првом месту треба