Просветни гласник

1049

стро и разумно обратио пажњу на ону страну предлога, која је заиста била несавршена, то јест на наставу религијску. Није се слагао с тим, да се од обавезних наставних предмета релпгија издвоји и да се остави родитељима. Он у том види неправедан деспотизам оних, који веру пренебрегавају, над онима, ко.ји теже к вери, бројно изражено, деспотизам 82.000 људи над 36 милиона Француских религиозних грађана. Изостављагве верске наставе из реда обавезних предмета јесте необична новина у Француској. Искуство и доба револуције показује, да је с религијом из школе био изгнан и морал. Сва историја од Платона до Во8бие<>а, од Карла Великог до Наполеона, од Квинтилијана до КоШп-а сматра религију за потребну подлогу свем васпитању. На.јодличнији духови савремене Француске, које нико не може сматрати као клерикалце. иро гласили су искрено и отворено, да је религија једна од најважнијих погодаба за добро и природно васпитање. 6-иггоГ, славни историк, рекао је г. 1851: „Образовање није ништа без васпитања", а том треба додати: „Не постоји васпитање без религије". Угс1ог Соизт, филозоф, трудио се, да се школа Француска заснује у духу хришћанске религије, јер је „јавна школа светиња, а религија у њој има слично место као у цркви". Нарочито су значајне и дубоке речи песника Викгора Ига, које најбоље оцењују значај и домашај религиознога осећања за живот људски: „Религиозна настава потребна је данас но ма кад друтда. Што се човек више усавршава, тим више мора веровати. Једна је невоља нашега доба, или боље да речем једина невоља: извесна тенденција све полагати на овај живот. Тиме што се човеку поставља као сврха земаљски живот материјални, увеличавају се све тешкоће његове негацијом, која долази на крају крајева. К терету беднога човека придолази неподносно бреме празнине а из њега, што није ништа друго до трпљење, што је божји закон, пониче очајање. Отуда то дубоко кодебање друштвено. То, што олакшава трпњу, што освештава рад, што чиии човека добрим. бодрим, мудрим, доброћудним, правичним, уједно пониженим и великим, достојним умности, досто.јним слободе, јесте то, што има прзд собом вечну слику бољега света, који светли кроз таму овога живота... Тога ради искрено хоћу, и још више, ватрено захтевам релпгијску наставу". Изостављање религије из обавезних наставних предмета чини се говорнику у толико погибнијим и судбоноснијим, у колико се ствар тиче Француске жене, којој се на тај начин одузима марљиво религијско васпитање. „Француској су потребне жене хришћанке, а женама је потребна религија; не неодређени морал, празан осећај, већ жива религија, морал јеванђеља. Хришћанство је у свету извршило велика дела. Узнело је људско достојанство; допунило правичност љубављу; уздигло право на необориву основицу дужности, створило слободне душе, поштене породице, велика и уважавана друштва; усуђујем се рећи, да није створило ништа чистије, нлеменитије, друштву благодатније но што 70*