Просветни гласник

944

ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК

становништва да помогне његову акцију. 5 ) После тога нестало је повереника војводе Неверскога, а млетачке власти обратише пажњу да омету овај покушај, као што су чиниле и- с другима из тога доба, јер мдетачка Сињорија сматраше да је ово од исто тако велике штете по њене интересе колико по Турску. Међутим на неколико година касније, кад се војвода савојски, иапа, кнез тоскански, војвода мантовански и краљ шпански занимаху мишљу о покрету Хришћана на Балк. Полуострву, и кад су због тога били у преговорпма с пећким патријархом Јованом, оногошким војводом Грданом и с главарима из Херцеговине, Црне Горе и Брда, у то доба јавља се и војвода Неверскн с пројектом о освајању Мореје, ступа у везу с владиком и с главарима маинотским, који ће побунити своје племе, а ово да утиче ца становништво у свој Грчкој, како би се потом устанак пренео и на остале Хришћане. Један од првих трагова овог рада војводе Неверскога јесте писмо НеоФита, владике из Маине од 8. октобра 1612. год., у коме овај писаше како је за војводу и његову жељу дознао од неког Јована и из писама неког другог Калопотоса. Даље вели како је мислио да изиђе преда њ г али видећи да то не може бити, послао му је свог синовца, који ће га у експедицији пратити, а писмо ће му донети брат његов, владичин, с ким иде и Калопотос, који зна да чита и да нише италијански, као језик најподеснији за преписку између обе стране. 6 ) У једном пак каснијем писму владика мољаше војводу да не почаси ни часа, већ да похита па нек, у име божје, дође к народу, који га жељно ишчекује. Тада владика затражи да се народу пошље муниције и новаца, не би ли се уверио да се збиља ради на његову ослобођењу.') Преговори су настављени следеће године и трајали су и даље; за то време владика је послао своје људе војводи у Француску, а овај своје изасланике у Мореју, ставивши им у задатак да тамо ускоре ирипреме за покрет. 8 ) Ну војвода је гледао да за своју намеру придобије и ког моћнијег, с тога се беше обратио шпанском краљу Филипу III, коме су се у то доба обраћали и други посредници за покрет Хришћана на Балк. Полуострву. Поводом тога војвода поднесе краљу један меморијал, у коме му изложи како су му се вратили изасланици с двојицом главара из онога краја и да су се нашли с угледним људима из Маћедоније, Србије, Арбаније, Далмације и Хрватске, код којих су нашли готово расположење да се ослободе роиства турскога, да за то имају воље, храбрости и међусобног споразума, да су имућни, да имају доста. оружја и да на ту сврху

5 ) ШиФрован прилог деиеши Бернардина Венијера, капетана нлетачког бродовља Јадраиском Мору од 19. марта 1603. год. (Млетачки Држ. Архив, ВепаГо 8есгеГо, Ш$рассг Ле1 ОарИапо <М Оо1/о).

6 ) Вегдег с1е Хмгеу, ор. сИ.

') 1ЂгЛет.

8 ) Рг. Бепогтап, Тигсз е1 МопГепедггпз, стр. 98.