Просветни гласник

НАУКА И 11АСТАВА

1053

ни историјски — и да деци у школама треба давати и објашњавати драгодене успомене религијског живота човечаиског у систематичном развоју, што треба да утиче директно на осећај, узносећи га к правој побожности. Еатехизмус као кратак надрт надзора светског и животног, који је теологија вештачки апстраховала, нема и не може имати снаге, да пробуди осећај побожности. У љему је много разума, а мало осећаја. Догматичку наставу у духу извесне вероисповести требало би вршити тек на вишем стулњу, а њој би се пут много боље прокрчио обележеним реллгијским васпитањем осећајним. Једном речи, не би требало да обучавамо у религијском мигиљепу , већ би пре свега требадо усађивати у душу иобожно оееЛање. Друго спорно питање у парламентарној дискусији о предлогу 8ееову тицало се решења, да ли девојачки лицеји треба да буду уређени као интернатн или екстернати. Предлагач а с њим и комисија, имајући на уму Француску традицију школску и учвршћене науке, предлагали су, да држава сама подигне интернате девојачке и да прими на тај начин сву бригу не само о образовању, но и о васпитању девојачком. Интернати школски су снециФичка особина Француска, која се увукла у морал и навику пародну. Рђаве стране тог заједничког и укалупљеног васпитања, где се индивидуалитет питомца није могао природно развијати и створити, наравно многобројне су, и биле су још у ранпја времена откриване н осуђиване. Монтењ се нрема властитом искуству грози од интерната, називајући их „тамницама заробљене младежи", Празмус се такође трудио, да васпитање домаће, породично буде снојено са школским, то јест, да известан број деце буде поверен надзору једнога учитеља, кога би опет контролисали родитељи. Нарочито пак и доследно био је интернат по угледу манастирском уређен у језуитским школама. За време револуције конвенат је хтео да уопште избаци интернате из државних школа, али су се они на против за време Наполеона I. још више учврстили и ојачали. Школа је тада постала манастир и касарна уједно. У место што су, све до Наполеона, по туторијалном начину енглеском, учитељи примали ђаке на стан, храну и васпитање, било је то потпуно укинуто наредбом од 15 новембра 1811, и интернат у државним заводима проглашен је као о шцијална уредба. Од тог времена ширили су се интернати у средњим школама, а развој је њихов био потпомаган тиме, што су у њима за сиромашне ђаке била установљена благодејања. Интернати су били потреба Француских прилика друштвених, али у исто време јавили су се полагано недостаци и тамне стране те уредбе. Развитак интелекта и карактера вршио се заиста у интернатима по једноликој шаблони, недостаци игијенски били су многобројни и очигледни у доба, када су школске зграде апсолутно биле без потребне уредбе, заједничко пак становање и .заједнички живот питомаца имао је за појединце много мрачних и неблаготворних страна.